Флаута, то сам ја, то је мој живот

Тим поводм, разговрали смо са Анђелом, осврнули се на почетке, васпитање, љубав...

Публика је на концерту имала прилику да чује дела српских аутора Владимира Тошића, Милене Стојадиновић Милић, Драгане С. Јовановић, као и Димитрија Големовића и Ивана Бркљачића.

Чини се да је то било посебно вече за Вас, овакви концерти нас подсећају да је нишка публика жељна добре музике. Познаваци Вас везују и за извођење дела домаћих композитора?

Да, на концерту су била два композитора чија смо дела изводили. То је била промоција мог другог цд-а “Инспирисани флаутом”, које је издао Факултет уметности а под покровитељством СОКОЈ-а и уз подршку САНУ огранка у Нишу, а композитори Димитрије Големовић и Иван Бркљачић, поклонили су се нишкој публици и изразили искрено дивљење и захвалност за оживљавање и интерпретацију њихових дела.

Овога пута нећемо да спомињемо године школовања у земљи и инистранству, бројне концерте, наступе, снимања, признања, рад на Факултету уметности. Оно што наше читаоце интересује, како је једна девојчица заволела флауту, како је постала врсни музичар, одакле та љубав?

Од најранијег детињства сећам се, како ми моја мама пева и да се стално чула музика из је укључениг транзистора. Ваљда зато и ја волим да певам и сећам се и дан данас текстова неких старих, заборављених песама. Касније је моје интересовање за музику обогатила опет мама, која је имала много касета класичне музике и ја сам их стално слушала и упијала сваку ноту. Данас, не могу да замислим да ми почне дан а да не упалим свој радио, чим устанем. Музика је радост и туга, смех и меланхолија. Обожавам старе народне песме и радо их певушим за себе а опуштам се уз класику, коју најчешће слушам, чак и док возим.

Флаута је краљица дувачких инструмента, виртуозан инструмент са суптилним звуком који се најчешће пореди са људским гласом. Можда баш зато и волим да певам (осмех( са друге стране за мене флаута представља љубав моје нане према мени и заувек је носим у срцу. Она ми је усадила ту љубав према флаути и наговорила ме да идем у музичку школу и изаберем баш флауту као инструмент. Данас ја уживам у свом послу, својој каријери и не бих ништа мењала у свом избору. Флаута, то сам ја, то је мој живот.

Дуго Вас није било у јавности, разлог није само пандемија. Постали сте мајка, за већину жена најлепши осећај. Како сада "спајате" све обавезе?

Веома сам срећна што сам се пре пет месеци остварила као мајка и то двојице преслатких дечака. Имала сам одређену дозу страха од непознатог осећаја мајчинства и нисам била сигурна како ћу моћи да ускладим све своје обавезе око деце и посла. Међутим, као и за све друго у животу, битна је добра организација а ја сам особа која воли да увек има план. Тако да сада моји дечаци уживају у мом вежбању флауте код куће, јер сам им скоро од првог дана повратка кући из породилишта свирала, тихо и помало, да их навикнем на звук флауте. Сада их ставим да се играју а ја поред њих вежбам. Пажљиво ме слушају у почетку, онда се заиграју а затим се успавају. Суштина је да сад, са бебама, све има смисла.

Растали смо се са Анђелом до неког другог сусрета и лепих вести..