Изашао нови број нишке "Градине"

Скрећемо пажњу на неколико вредних и важних текстова, објављених у броју 108/2024.
На основу обичаја да нови број часописа отварају значајни српски писци, уједно и добитници неке од нишких књижевних награда из прошлих година („Бранко Миљковић, „Стеван Сремац“…), у овом броју објављујемо поезију Бојана Васића, добитника награде „Бранко Миљковић“ за 2022. годину. У посебном блоку објављујемо и књижевне документе који су пратили доделу награде прошле године, говор добитника на уручењу и саопштење жирија.
На овакав начин отварајући број, омеђили смо и основну тему ове „Градине“: обележавање 90. годишњице рођења Бранка Миљковића, чему је посвећено неколико текстова.
На првом месту, објављивањем свих досадашњих добитника награде „Бранкова похвала свету“, конкурса за најлепшу песму инспирисану Миљковићевим делом, у организацији породице Миљковић.
У жељи да сачува сећање на Бранка Миљковића и афирмише песничко стваралаштво, породица Миљковић је овај годишњи конкурс покренула 2021. године, и у овој „Градини“ су резултати четири досадашња конкурса. Објављујемо 18 песама исто толико песника чија је основна инспирација била поезија, живот и дело Бранка Миљковића.
Текст др Луне Градиншћак је такође посвећен Миљковићу, реч је о транскрипу њеног предавања које је одржала у Нишу поводом свог докторског рада „Метаноја у песништву Бранка Миљковића“.
Други део „Градине“ је посвећен класику индијске савремене књижевности Премчанду. Пуним именом Дханпат Рај Премчанд (1880 – 1936), револуционар и књижевник, борац за ослобожење Индије и књижевник који је поставио основе књижевности на хиндском језику у 20. веку. Од стицања независности Индије 1947. до данашњих дана име Премчандово је у хиндској књижевности и култури исто тако важно и слављено као Његошево и Вуково име код нас.

У блоку је објављена опсежна студија о индијској књижевности и самом Премчанду професора индологије Светислава Костића, дугогодишњег предавача на Филозофском факултету Карловог универзитета у Прагу. Осим ове студије, „Градина“ објављује и три Премчандове приче из још необјављене збирке у преводу професора Костића.

Књижевност сада најмногољудније земље на свету је мало позната у Србији, посебно кроз историјску димензију. Овим блоком текстова „Градина“ настоји да пружи увид у генезу савремене књижевности Индије и њене најзначајније ствараоце.

У овом броју „Градине“ поезију објављују и песници младе генерације Амар Личина, Лена Петровић и Марија Петрановић Шерифовић. 
Прозу потписују писац и историчар уметности Игор Рил и нишки књижевник Радосав Стојановић.
У „Разговорима у Градини“ са познатим нишким професором, матаматичарем и књижевником Стојаном Богдановићем разговара песник и књижевни критичар Мирослав Тодоровић. Теме разговора су вишедеценијско научно и књижевно дело Стојана Богдановића, његов живот и погледи на стварност и уметност.
Критике о књижевним делима потписују Никола Живановић и Софија Г. Јанковић.
У визуелном делу, објављене су репродукције слика Веселина Марковића и скулптура Алексе Марковића, ликовних уметника из Књажевца.