Виртуозни прсти Нишлије Андреја Цинцаревића, на концерту у крипти цркве Светог Марка у Београду

Поред српског патријарха Иринеја, концерту у крипти "београдске Грачанице", су као посебна подршка младим талентима, присуствовали Преосвећени владика нишки Арсеније и градоначелница Ниша, Драгана Сотировски.

Патријарх Иринеј, владика Аресније и градоначелница Сотировски.

Технички прецизно, музички и темпремантно надахнуто, као природна особеност младим људима жељним истраживању, двоје уметника, посебно су се истакли у извођењу "Плеса смрти", француског композитора Камија Сен-Санса

На концерту су изведене и композиције Волфганага Амадеуса Моцарата и П. И. Чајковског.

Интересантан је податак да су млади пијанисти, синоћ први музицирали на новом клавиру, чувене марке "Бехштајн", једне од "топ" десет клавирских брендова у свету.

Управа цркве Светог Марка као ораганизатор, набавила је нови, полу-концертни клавир, наменски за реновирани простор крипте, у којем ће се одржавати концерти, а српска престоница употпунити свој клутурни живот.

Андреј Цинцаревић, двадесетседмогодишњак из Ниша, долази из свештеничко-музичке породице, свој таленат и праксу је остварио у познатом нишком хору "Бранко" и већ врло рано, након основног и средњег музичког образовања, узео је учешће у компоновању, аранжманима и дириговању.

Након завршене Музичке академије у Београду и уписа докторских студија клавирског одсека, код др Маје Рајковић, Цинцаревић данас ради као асистент на катедри за клавир Факултета уметности у Нишу.

Животно и музичко искуство, пре свега у НЦПД "Бранко", наступи, турнеје, бројне домаће и стране награде Андреја Цинцаревића, дају наду да град Ниш има културну будућност као престоница југа Србије, са свим својим локалним специфичностима, а овај млади уметник је управо прави пример, како да тај "темперамент" прикажемо свету у најбољем светлу.

Храм Светог Марка у Београду

Као занимљивост, подсећамо да се у крипти цркве Светог Марка налази гробно место краља Александра Обреновића и Драге Обреновић, познате као Драга Машин.

Црква Светог Марка на Ташмајдану грађена је од 1931. до 1940. године у непосредној близини старе цркве из 1835. године, према плановима архитеката Петра и Бранка Крстића.

Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила.

По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је пројектован према великом узору, цркви манастира Грачаница. Опремање и украшавање храма још није завршено.

То је била највећа православна црква у предратној Југославији и бившој СФРЈ, до изградње храма Светог Саве на Врачару.