Почели 45. Драинчеви књижевни сусрети

Драинчеве стихове говорили су чланови позоришта „Хистрион“, а нотама, које су долазиле са виолине, хармонике и гитаре, вече су обојили Стивен Демировић, Бобан Костић и Војислав Миленковић.

Поздравну реч поштоваоцима Драинчевог стваралаштва упутио је добитник Драинчеве награде за 2013. годину Миљурко Вукадиновић, рекавши да је Драинац више од књижевности и да „песник није само онај који пише, већ и онај који инспирише“, како је то указивао још један од француских надреалистичких челника у време када је Раде живео у Паризу, граду светлости и културној метрополи света, живећи од уметничке атмосфере епохе и свирања виолине у филмским дворанама.

Беседећи о Драинцу књижевник Иван Ивановић је рекао да је он то већ учинио у својој литератури и да се Драинцем бавио чак у пет књига. Најпре у књизи „Црни дани Раке Драинца“, затим „Драинац између четника и партизана“, „Драинац, Феномен и Црни дани“, „Како упокојити Драинца“ и „Одбрана Драинца“. Прве четири књиге је објавио, а пета је у рукопису, па ова његова беседа, како је истакао,  може да буде њена промоција.

- Настојао сам да га учиним својим књижевним јунаком и да кроз његову призму сагледам новију српску историју. Било да сам писао роман или есеј о Драинцу, увек сам имао на уму да је овај писац из Топлице више него други српски писци репрезентовао нашу епоху. То значи да Драинац није само писао поезију, него да ју је живео. То се може рећи само за велике писце, нагласио је Ивановић додавши да је Раде Драинац био и најнападанија личност српске поезије.

Према речима овог писца и сам Драинац је писао о нападима на њега и његову поезију, те је тако изнео податак: „Ја сам одиста постигао највећу популарност за најкраће време. Само за  две године изашло је 372 напада против мене. Створена је представа, једно „одређено“ убеђење о мени. Једном речју: постао сам славан песник!“. Никада се није плашио полемике и на све те увреде је био приморан да одговара.

- Због своје револуционарности у поезији, отворености и искрености у јавном животу, бескомпромисности у ставовима, Драинац је стекао многобројне противнике и непријатеље. Био је нападан са свих страна и с лева и десна, и од цркве и од политике, и од традиционалиста и од револуционара, и од учењака са универзитета и академија и од незналица и полусвета, подвукао је Ивановић.

Из свих ових разлога, како наводи писац Иван Ивановић, сматрао је за потребно да напише дело „Одбрана Драинца“.

- Песника морамо да бранимо од нас оваквих какви смо. Уверен сам да ће нека нова генерација да се згрози над нама који смо „упокојили Драинца“. Јер, докле год се људи буне, докле год нове генерације не прихватају затечено стање ствари, докле год теже правди и истини, Драинац ће бити симбол бунта и отпора, закључио је говорећи у одбрану Драинца писац Иван Ивановић.