"Рамонда сербика" за 2018. Звонку Карановићу

Разлози пресудни за такву одлуку свакако нису то што се овај изражајно самосвојан а уједно  крајње иконичан представник своје генерације, пре свега песничког нараштаја  постмодерних неомеланхоличара деведесетих година двадесетог века, ближи прагу нападне животне зрелости кад је стваралачку већ увелико остварио, као ни то што он стабилности књижарских полица Србије прети са умало пола метра поезије и романа објављених од 1990. године наовамо. 

Нису пресудни ни преводи његових књига код страних издавача од имена и знања нити утицај који је деценијама ненаметљиво вршио укрштајући своје виртуелно перо с подстицајима других  стваралачких медија и идиома - од рокенрола, жанровског и уметничког филма, моде, стрипа до  много тога аналогно или дигитално надолазећег - на креативно ефикасан начин. Није свакако пресудна ни његова више него тек моделотворно исплатива воља да се као писац синхроно изазивачки огледа у увек новим епохалним и жанровским обрасцима, од својевремено апоричне урбане поезије с примесама бита и књижевности Генерације X, па све до неекскузивистичког писма Нових пуританаца и коначне  Карановићеве потраге за новом, својом, стално иновираном ако већ не апсолутно иновативном формом песме или песничког текста, говора, нарације, свеједно, у којој је у 21. веку  исписао узбудљиво поетско четворокњижје, изврсно акцентовано управо објављеном збирком Иза запаљене шуме.

Све поменуто ипак је довољан, ако већ не и одлучујући разлог да се Звонко Карановић издвоји на овогодишњој мапи потраге за кандидатом подесним да понесе тако лепо и захтевно признање каква је јединствена Рамонда. А пресудним се понајпре чини оно што се у Карановићевом књижевном писму и стилу снажно оглашава, мада га је подједнако тешко јасно детектовати и јасно описати. То је напросто оно чему сви ми, и писци и читаоци, надам се, тежимо, док  реткима, попут Звонка Карановића, и успева. Моћан бруј поетски наговештене догађајности свега још увек неоткривеног а тако присутног у нама и у свету. Неми али распрскавајући одјек мишљења и говора у репетитивно наслојаваним језичким сликама и шумовима. Умеће да се буде стално нов и  тако изазовно свој, а да у том настојању нема ничега само литерарног. 

 Те драгоцене одлике књижевног писма Звонка Карановића је овогодишњи жири награде Рамонда сербица не само препознао него и једногласно одлучио да прогласи довољним да му припадне ово изузетно признање. Захваљујемо на тако лепој прилици која нам је поверена и честитамо добитнику.

На конференцији за медије, одржаној 19. јула 2018. године, у Нишком културном центру представљени су учесници овогодишње, 28. Књижевне колоније Сићево. Колонија ће бити одржана од 18. до 23. септембра у Сићеву, а окупиће књижевнике из земље и иностранства.

Учествоваће Звонко Карановић, овогодишњи добитник Награде „Рамонда Сербика“, Стана Динић Скочајић, Ана Марија Грбић, Татјана Јанковић, Јелена Младеновић, Ален Бешић, Марјан Чакаревић, Петар Матовић, Војислав Радојковић, Лео Бутнару, Семјон Ханин, Атанас Капралов и Али Абдолахи.

Тема овогодишње Колоније је „Књижевни пут(опис)“, а округли сто биће одржан у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу.

Комплетан програм биће објављен непосредно пре почетка Колоније.
Организатор Књижевне колоније Сићево је Нишки културни центар.