Уручена песничка награда „Драинац“

Венце пијетета, положили су овогодишњи лауреат Тања Крагујевић и заменик градоначелника Дејан Тонић, који је добитници и уручио награду са именом овог великог српског песника.

Драинчеве стихове је традиционално говорио познати драмски уметник Вицо Дардић, али је и своје стихове из награђене збирке, говорила овогодишња добитница.

О стваралаштву песникиње Тање Крагујевић, али и награђеној збирци песама „EXTRAVAGANZA“, говорио је председник жирија за доделу награде „Драинац“ Горан Максимовић. Он је навео да песникиња у њој наглашеним лирским језиком и осећајношћу приказује три доминантна света.

-Први лирски свет предочава њен дијалог са објективном стварношћу, са доминантним сликама града и судбином савременог човека у том окружењу. Други лирски свет изразито је субјективан и предочава песникињин лични доживљај света који је окружује, људе и појаве са којима се суочава. Трећи лирски свет је метафизички интониран и успоставља песникињин дијалог са светом над нама и вишим сферама духовности у којима препознаје уточиште од свакодневне и често сурове стварности, истакао је Максимовић и закључио да је обједињавањем та три лирска света, Тања Крагујевић створила значењски богат рукопис, који подстиче читаоце да уживају у поезији и да истовремено промишљају о најсложенијим аспектима савременог живота и човекове судбине, рекао је о награђеној збирци песама овогодишњег лауреата Максимовић.

Као и сваки претходни добитник песничке награде „Драинац“ и песникиња која је ове године добила ову награду, казивала је своју беседу. Њен назив је „Поезија постоји“.

-Све што је Раде Драинац, песник еруптивног дара написао и завештао нам, од варленовских тема, сажете поетике уклетих песника, хипнизма и модернизма, лирских фрагмената, уз сјајну потку урбане поезије – све би могло да стане под једно име -непрекинутог авангардизма – који у својим метаморфозама, никад није довршен, а испуњен је до врха, који нема једно име, већ једно значење – непоновљивог и непревазиђеног и управо због тога парадигматског, јединственог у својој самозаробљености и зацељујућој слободи, рекла је Крагујевић.

Како је у беседи навела, да би се живело у слободи, треба живети у истини, а шта је истина, до бескрајна рана бездомности у свету, заувек негостољубивом, који у средишту велике болести лиризма, носи Драинчево име.

-О чему год би певао, где год био – тај „љубавни пустолов“ под „метеорима туге“, тај бунтовник и апостол“, рођен у „експлозији катастрофе“, вечни је јунак сопствене епике срочене за будуће сањаре, „последњи статиста“ невиђене драме  –  у исти мах је и неприкривени и прецизни бележник многозначног, контроверзног, разузданог и строгог „билтена менталног стања једног песника“.

И колико год се његовој балканској и словенској тузи примицали, овај вагабунд светских и овдашњих предграђа, измицаће, остаће по себи, он сам, стваралачка енигма –  усвакој речи „један вулкан“ и у сваком даху „универзална коб“. И зато поезија постоји. Потребна је песницима, који пате кад им се не јави песма новом телеграмском објавом и срећни су кад се нађу на њеном прагу, истакла је овогодишња добитница песничке награде „Драинац“ Тања Крагујевић беседећи на Платпу уметности у подножју Хисара, пред бистом великог Драинца, у чију част се ове године по 51. пут одржава ова књижевна манифестација.

Она се овом приликом захвалила жирију за доделу награде „Драинац“ на високом вредновању и на векторима расветљења у самом образложењу, који су усмерени у суштинска значења поља њене награђене књиге.

-Захваљујем се Народној библиотеци „Раде Драинац“ и граду Прокупљу, као и свима присутнима, што из године у годину, саопштавате најважније – да ту је Драинац, поезија постоји. Да постоји поезија, закључила је у својој беседи овогодишњи лауреат награде „Драинац“ песникиња  Тања Крагујевић.