Великану сликарства у част

О сликару ће говорити професор др Каменко М. Марковић, предавач Опште историје уметности новог века на Филозофском факултету у Косовској Митровици.  

Тим предавањем Ниш се придружује центрима уметности  у Европи који ће на различите начине почев од новембра ове па све до јула месеца идуће године обележити четристочетрдесет година од рођења славног Фламанца. 

Питер Паул Рубенс родио се 1577.године. у Зигену у Немачкој. Сликарство је учио  у Анверсу код Адамаван Норта и Ота Вениуса. Године 1600. Рубенс је отпутовао  у Италију и тамо провео пуних осам година. Рубенс је први велики северњак седамнаестог века који је после повратка из Италије створио нови стил, заснован на ономе што је тамо научио.  Његов угодан  и срећан живот оставио је дубоког трага у његовој уметности. У религиозним композицијама је био хладан и под утицајем италијанских мајстора, али  у осталим његовим сликама с митолошком темама, портретима и сценама из живота, његова уметничка снага дошла је до свога пуног израза. Као здрав, срећан и  богат човек, који није осетио недаће живота, он је сликао светлим бојама; његови људи били су снажни, с обиљем здравља, његовеженекрупне, чулне, с ружичастом бојом коже и срећним осмесима. У великим композицијама „Отмица Леукипових кћери“, „Персеј ослобађа Андромеду“, „Отмица Сабињанки“, „Парисов суд“,  „Врт љубави“, „Триграције“, „Венерина свечаност“ он је радо сликао и себе и своје две лепе и гојазне жене, Изабелу Брант и Хелену Фурман. Од Рубенсових слика са савременом историјском тематиком најзначајнијије циклу сод 22 велике композиције којим се глорификује живот француске краљице Мариједе Медичи, удовице Анрија IV. 

Рубенс је један од ретких уметника који је још за живота стекао онај престиж који и данас ужива и који му ниједна од прошлих епоха, крај свих мена укуса и теорија, није оспорила. Рубенсов утицај је један од најснажнијих који памти историја уметности. Његово огромно дело било је раширено у многобројним варијантама и по Фландрији и ван њених граница: у Шпанији, Француској, Италији, Немачкој. Непосредно или преко својих ученика, Рубенс је утицао на француску и енглеску школу осамнаестог века, на француске романтичаре, нарочито на Ежена Делакроа, па и на касније сликарство. Захваљујући његовој личности Анверс је био стекао глас уметничког центра којије такмац Риму, традиционалном средишту уметности.  Разуме се, Рубенсов утицај се најаче осетио на самој фламанској уметности седамнаесто гвека, већ самим тим што је велики број његових млађих савременика прошао кроз његов атеље.    
Религиозне, митолошке слике и портрети не представљају целокупну скалу Рубесновог генија. Рубенсови пејзажи често представљају велике панораме,  мада има и оних који су једноставнији, непосреднији и мањих размера. У северној Европи традиција сликања пејзажа није била нова, и Рубенс је имао великог претходника у Питеру Бројгелу Старијем. Међу најзначајније Рубенсове пејзаже убрајајусе:  „Замак Стен“, „Пејзаж с кулом“, „Пејзаж с дугом“.
Био је претрпан наруџбинама, не само из земље, него из и иностранства. Има безброј уговора које је закључио са црквом, дворовима, племићима  и грађанима. Рубенс је радио са невероватном лакоћом. Његова фантазија била је толико жива да док су му наручиоци говорили какву слику желе,  већ цртао скицу којu им је одмах показивао, а усхићени наручиоци су се просто дивили сами себи како су били у стању да ставр тако добро замисле.

Био је један од најобразованијих умова свога времена: говорио је седам језика, стајао у преписци са најелитнијим умовима свога доба. Иначе, као човек, био је једна од најсрећнијих природа за које се зна. И  дан- данас круже приче Анверсом да „није било почетника кога он није помогао својим новцем и својим похвалама.“

Каменко М. Марковић, професор историје уметности, ради на Филозофском факултету у Косовској Митровици, на Катедри за историју уметности. Учествовао на многим научним скуповима, домаћим и међународним. Објавио  у зборницима, стручним часописима и публикацијама више од 300 научних радова. Радови су му објављени на  српском, енглеском, румунском, француском, македонском, бугарском и чешком језику. 

Године 2012. приредио је у Музеју уметности, у Турн Северину ( Румунија), изложбу под називом: Седамдесет година акварела на простору  југоисточне Србије.  Четири деценије бави се румунском уметношћу и културом. За остварене резултате на том пољу, Универзитет из Крајове му је 2012. доделио „Интернационалну диплому за изузетне резултате у домену уметности“,  а Фондација „Лумина“ из Турн Северина, уручила му је је награду „Еминеску“ за „промоцију српско- румунских односа у култури“.

До сада је објавио 6 (шест) збирки песама,  6 (шест) књига есеја и 21 ( двадесет и једну) књигу са подручја историје уметности.  Да поменемо неке од њих: „О сликарству, сликама и сликарима“, „О сликарима и друге приче“,  „Траг генија- Константин Бранкуши“, „Од Каравађа до Бранкушија“, „Од Гибертија до Кранаха“, „Песник пејзажа“(о  Константину Калафатеануу),“Константин Бранкуши и његова духовна  породица“, „Рембрант- сликарски геније из Лајдена“, „Мајстори светског сликарства“, „ Жан Франсоа Буше“, „Мајстори акварела“.

Био је један од уредника часописа  „Психологија и уметност“, Филозофски факултет, Косовска Митровица. Један је  од уредника часописа „Погледи“, Нова наша реч - Лесковац.