Velikanu slikarstva u čast

O slikaru će govoriti profesor dr Kamenko M. Marković, predavač Opšte istorije umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.  

Tim predavanjem Niš se pridružuje centrima umetnosti  u Evropi koji će na različite načine počev od novembra ove pa sve do jula meseca iduće godine obeležiti četristočetrdeset godina od rođenja slavnog Flamanca. 

Piter Paul Rubens rodio se 1577.godine. u Zigenu u Nemačkoj. Slikarstvo je učio  u Anversu kod Adamavan Norta i Ota Veniusa. Godine 1600. Rubens je otputovao  u Italiju i tamo proveo punih osam godina. Rubens je prvi veliki severnjak sedamnaestog veka koji je posle povratka iz Italije stvorio novi stil, zasnovan na onome što je tamo naučio.  Njegov ugodan  i srećan život ostavio je dubokog traga u njegovoj umetnosti. U religioznim kompozicijama je bio hladan i pod uticajem italijanskih majstora, ali  u ostalim njegovim slikama s mitološkom temama, portretima i scenama iz života, njegova umetnička snaga došla je do svoga punog izraza. Kao zdrav, srećan i  bogat čovek, koji nije osetio nedaće života, on je slikao svetlim bojama; njegovi ljudi bili su snažni, s obiljem zdravlja, njegoveženekrupne, čulne, s ružičastom bojom kože i srećnim osmesima. U velikim kompozicijama „Otmica Leukipovih kćeri“, „Persej oslobađa Andromedu“, „Otmica Sabinjanki“, „Parisov sud“,  „Vrt ljubavi“, „Trigracije“, „Venerina svečanost“ on je rado slikao i sebe i svoje dve lepe i gojazne žene, Izabelu Brant i Helenu Furman. Od Rubensovih slika sa savremenom istorijskom tematikom najznačajnijije ciklu sod 22 velike kompozicije kojim se glorifikuje život francuske kraljice Marijede Mediči, udovice Anrija IV. 

Rubens je jedan od retkih umetnika koji je još za života stekao onaj prestiž koji i danas uživa i koji mu nijedna od prošlih epoha, kraj svih mena ukusa i teorija, nije osporila. Rubensov uticaj je jedan od najsnažnijih koji pamti istorija umetnosti. Njegovo ogromno delo bilo je rašireno u mnogobrojnim varijantama i po Flandriji i van njenih granica: u Španiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj. Neposredno ili preko svojih učenika, Rubens je uticao na francusku i englesku školu osamnaestog veka, na francuske romantičare, naročito na Ežena Delakroa, pa i na kasnije slikarstvo. Zahvaljujući njegovoj ličnosti Anvers je bio stekao glas umetničkog centra kojije takmac Rimu, tradicionalnom središtu umetnosti.  Razume se, Rubensov uticaj se najače osetio na samoj flamanskoj umetnosti sedamnaesto gveka, već samim tim što je veliki broj njegovih mlađih savremenika prošao kroz njegov atelje.    
Religiozne, mitološke slike i portreti ne predstavljaju celokupnu skalu Rubesnovog genija. Rubensovi pejzaži često predstavljaju velike panorame,  mada ima i onih koji su jednostavniji, neposredniji i manjih razmera. U severnoj Evropi tradicija slikanja pejzaža nije bila nova, i Rubens je imao velikog prethodnika u Piteru Brojgelu Starijem. Među najznačajnije Rubensove pejzaže ubrajajuse:  „Zamak Sten“, „Pejzaž s kulom“, „Pejzaž s dugom“.
Bio je pretrpan narudžbinama, ne samo iz zemlje, nego iz i inostranstva. Ima bezbroj ugovora koje je zaključio sa crkvom, dvorovima, plemićima  i građanima. Rubens je radio sa neverovatnom lakoćom. Njegova fantazija bila je toliko živa da dok su mu naručioci govorili kakvu sliku žele,  već crtao skicu koju im je odmah pokazivao, a ushićeni naručioci su se prosto divili sami sebi kako su bili u stanju da stavr tako dobro zamisle.

Bio je jedan od najobrazovanijih umova svoga vremena: govorio je sedam jezika, stajao u prepisci sa najelitnijim umovima svoga doba. Inače, kao čovek, bio je jedna od najsrećnijih priroda za koje se zna. I  dan- danas kruže priče Anversom da „nije bilo početnika koga on nije pomogao svojim novcem i svojim pohvalama.“

Kamenko M. Marković, profesor istorije umetnosti, radi na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, na Katedri za istoriju umetnosti. Učestvovao na mnogim naučnim skupovima, domaćim i međunarodnim. Objavio  u zbornicima, stručnim časopisima i publikacijama više od 300 naučnih radova. Radovi su mu objavljeni na  srpskom, engleskom, rumunskom, francuskom, makedonskom, bugarskom i češkom jeziku. 

Godine 2012. priredio je u Muzeju umetnosti, u Turn Severinu ( Rumunija), izložbu pod nazivom: Sedamdeset godina akvarela na prostoru  jugoistočne Srbije.  Četiri decenije bavi se rumunskom umetnošću i kulturom. Za ostvarene rezultate na tom polju, Univerzitet iz Krajove mu je 2012. dodelio „Internacionalnu diplomu za izuzetne rezultate u domenu umetnosti“,  a Fondacija „Lumina“ iz Turn Severina, uručila mu je je nagradu „Eminesku“ za „promociju srpsko- rumunskih odnosa u kulturi“.

Do sada je objavio 6 (šest) zbirki pesama,  6 (šest) knjiga eseja i 21 ( dvadeset i jednu) knjigu sa područja istorije umetnosti.  Da pomenemo neke od njih: „O slikarstvu, slikama i slikarima“, „O slikarima i druge priče“,  „Trag genija- Konstantin Brankuši“, „Od Karavađa do Brankušija“, „Od Gibertija do Kranaha“, „Pesnik pejzaža“(o  Konstantinu Kalafateanuu),“Konstantin Brankuši i njegova duhovna  porodica“, „Rembrant- slikarski genije iz Lajdena“, „Majstori svetskog slikarstva“, „ Žan Fransoa Buše“, „Majstori akvarela“.

Bio je jedan od urednika časopisa  „Psihologija i umetnost“, Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica. Jedan je  od urednika časopisa „Pogledi“, Nova naša reč - Leskovac.