Живот и мисао проф. Боре Здравковића, најистакнутијег песника града на обалама реке Ветернице

Борислав Бора Здравковић (Брестовац, 1930, Лесковац, 2012), професор Гимназије „Станимир Вељковић Зеле“, новинар, уредник Радио Лесковца и часописа Наше стварање.

Збирке песама: Тренуци лирике (1967), На падинама сна (2000).

Заједничке збирке: Препознавања (1962) у којој су представљени: Борислав Здравковић, Јосиф Стефановић, Бранко Перошевић и Раде Јовић. Са песником Војиславом Истатковићем објавио је збирку песама Она измеђи звезда и лишћа (1987)

Присутан у у бројним најугледнијим часописима. Члан је Књижевног клуба „Глубочица“, Удружења писаца Лесковац и добитник бројних награда за књижевност.

* * * 

Лесковачки песник Борислав Бора Здравковић и по животној биографији и песничком трајању (пола века), али пре свега по начину певања и схватања поезије и живота, најоригиналнији је поета на јужносрбијанским просторима.

Здравковић је својом поезијом, која има све одлике модерне лирике, бежао од тзв. „модернистичких егзибиција’’ и „нејасних кованица’’ и у томе остао тврдоглаво доследан, па донекле и старомодан.

Осећајући „нови песнички звук’’, који њему као врсном песнику и професору књижевности није био прихватљив, клонио се писања, а када је то чинио, радио је са мером и у свом маниру.[1]

Здравковић је, видели смо из оцене Драгољуба Трајковића, али и ставова других критичара, које помиње у Прегледу лесковачког књижевног стваралаштва већ првом самосталном збирком Тренуци лирике показао раскошан таленат и наметнуо се као зрео песник. Све остало је – историја.[2]

Здравковићева прва збирка, Тренуци лирике је књига несумњиве песничке вредности, и поред извесних падова и клонућа. Борислав Здравковић је песник напорочног талента, а у појединим тренуцима творац стихова антологијске вредности, које будући састављачи антологија српске поезије  не би смели мимоићи. Јер, то су стихови који се памте, казују наизуст и воле.[3]

* * *

[1] Д. Коцић, Пола века песништва Б. Здравковића, Наша реч, 8. октобар 1999, Лесковачки дневник, јануар 2000.

[2] Имао сам привилегију и част да се годинама дружим са Бором Здравковићем – у дописништву Политике, Културном центру, Радио Лесковцу, на бројним књижевним сусретима и најчешће у – кафанама. Остало је – остало!

[3] Године 1962. у издању КК „Светислв Вуловић“ појавила се позамашна књижица поезије четворице песника под насловом Препознавања. У њој је око осамдесет песама чији су аутори Борислав Здравковић, Јосиф Стефановић, Бранко Перошевић и Раде Јовић.

Комплетна публикација у ПДФ:Борислав Здравковић: Тренуци лирике – живот и мисао, Лесковац 2023.