Сусрет првих послератних учитеља

Осморо дипломаца прве послератне генерације алексиначке Учитељске школе недавно се окупило како би обележило 60 година од матуре

Шест деценија од матуре: осморо учитеља који су у Алексинцу дипломирали 1949. (Фото С. Лазаревић)

Алексинац – Осморо дипломаца из прве послератне генерације алексиначке Учитељске школе недавно се окупило како би обележило 60 година од матуре. Ногу пред ногу, како и приличи њиховој животној доби (сви су рођени 1928, 1929. или 1930), дошетали су до зграде у којој је некада била њихова школа, а која је данас седиште Општинског суда и тужилаштва. Међутим, пошто је била недеља, није им се остварила жеља да поново стану под сводове здања у коме су пре шест деценија, на Видовдан 1949, добили дипломе учитеља.

Школовање су започели у септембру 1945, а њих четрдесет четворо је матурирало. Након матуре, држава их је распоредила у школе широм Србије.

– Било нас је из разних крајева, највише из Ниша, Алексинца, Прокупља, Власотинца, Владичиног Хана, Бабушнице, Сокобање. Школовали смо се у време обнове наше земље, неки од нас одмах су се упутили на градилишта пруге Шамац–Сарајево или аутопута, девојке су биле ангажоване на уређењу Алексинца и корита реке Моравице – испричао нам је Милош Ђукић, који је из родног Богдања, код Трстеника, дошао у Алексинац, ту завршио учитељску школу, оженио се другарицом из школске генерације Душанком (Стипсић), учитељевао по Топлици, али се опет вратио у Алексинац и до данашњих дана ту остао.

И док су ћаскали и евоцирали успомене током заједничког ручка у једном алексиначком ресторану утврдили су да је из њихове генерације матураната још петнаестак живих, али да сви нису могли да дођу због удаљености или нарушеног здравља. „На прозивку“ су, осим Мирослава Милетића и Милоша Ђукића (организатора обележавања овог јубилеја), дошли: Загорка Живковић (удата Тодоровић), Достана Здравковић, Ана Ивановић (Филиповић), Лепосава Ковачевић (Крстић), Душанка Стипсић (Ђукић)и Бранко Филиповић. Две данас пензионисане учитељице дошле су у пратњи супружника – Загорка са 85-годишњим Драгољубом – Љубом Тодоровићем, такође пензионисаним просветним радником, а Ана са Миливојем – Мишом Филиповићем, некада једним од главних стручњака из области машинства у Алексиначком руднику, припадником генерације неколико година старије од ове учитељске из 1949.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Susret-prvih-posleratnih-uchitelja.lt.html