Због враћања казаљки више инфаркта, мање саобраћајки, више пара...

Током једног ранојутарњег јахања по околини Лондона, Вилет је у лето 1905. године приметио како је сунце одавно изашло, а велики број људи још спава. Знајући да се време сунчевог изласка мења током године и да у летњим месецима, обданица почиње раније, Вилет је покренуо велику кампању за увођење такозваног „британског летњег времена“. Међутим, настрадавши у епидемији грипа, Вилет није дочекао да указно време буде озакоњено. Но, његов предлог је прихватила Немачка и 1916. прва законски увела летње рачунање времена, подстакнута ратном потребом за уштедама угља. Британци су их следили 1921, а потом и готово све европске нације и САД.

Промена времена може бити и опасна по живот. Према извештају Руске академије медицинских наука, прелазак са зимског на летње рачунање времена повећава број срчаних удара за 1,5 пута, учесталост самоубистава за 66 одсто, а број позива хитној помоћи је знатно увећан. Као и у целом свету, због промене времена руски енергетски сектор годишње штеди око три киловат-сати електричне енергије по становнику, али да због стреса то заправо увећава економске губитке.

Уштеда милијарду долара годишње

- Са друге стране, неке анализе у САД показују да се померањем часовника штеди између 500 милиона и милијарду долара годишње - каже Бубњевић.
Србија би, када би самостално, мимо Европске уније, укинула указано рачунање времена, имала више штете, економске нарочито, због низа грешака које би се догађале због разлике у времену.
Како Бубњевић каже, уз више дневног светла, истраживања су показала да трговачки ланци и угоститељи остварују бољи промет, док истовремено расте број спортских активности и туристичке организације бележе додатан приход. Занимљиво је и да се број саобраћајних несрећа смањује за око један одсто.

Уз то, мање енергије се троши на осветљење и грејање, чиме се током дужег периода, а према истраживању америчког министарства енергије, постижу енергетске уштеде између 0,5 и 1 одсто. У нашој земљи, летње рачунање времена уведено је 27. марта 1983. године. Од 1995. године сатови су померани у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила Влада, а пре седам година донет је нови закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

Након што су последњег викенда у марту часовници у већини земаља померени за сат времена унапред и прешло се на такозвано указно, односно летње рачунање времена, обданица се привидно продужава.
У већем делу развијеног света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима, кад сунце природно излази касније, дневна светлост дуже задржи.

Зимско време је астрономско

- Цела идеја о увођењу указног времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око осам сати, а залази око 16, док у јулу, кад је дан знатно дужи, излази пре пет, а залази после 21 сат - каже Бубњевић. - Будући да људи своје дневне активности започињу у исто време током целе године, обично око седам сати, средином лета се тако „губи“ скоро два сата дневног светла.

Зимско рачунање времана, заправо је, право - астрономско, рачунање времана. По њему, сунце је у зениту на највишој тачки на небу у 12 сати. Летње је одлука држава, са конкретним циљем. Међутим, све више се чује мишљење да те промене два пута годишње лоше утичу на људе, изазивају стрес, умор, депресију. Ипак, не постоји ниједна студија у западном свету која то и доказује.