Најуспешнији параолимпијац Слободан Аџић обележиће две деценије од последње трке

Аџић је двадесет година од завршетка спортске каријере и даље најуспешнији српски спортиста са инвалидитетом који је освојио шест медаља на Параолимпијским играма и бројним одликовањима на великим европским и светским такмичењима.

Спортиста са блиставом спортском каријером дугом 18 година бави се адвокатуром последњих седам година, а пре тога је у три мандата био народни посланик Демократске странке Србије у републичком парламенту. 

Спортску каријеру Аџић је започео у Нишу са двадесет година, шест година након што му је у родној Дрешници крај Блаца машина за производњу цигала одсекла обе руке леву испод лакта, а десну скоро до самог рамена.

Почео је да трчи на позив тадашњег Спортског савеза инвалида, иако претходно није имао ни један атлетски тренинг.

"Прву трку и прво злато освојио сам у трци на 100 метара  на регионалном такмичењу у Нишу 1978. године. Нисам тренирао атлетику, али сам био у кондицији јер сам се рекреативно бавио фудбалом, а као дечак сам до основне школе свакодневно пешачио десет километара", рекао је Аџић.

Након победе на регионалном такмичењу у Нишу, Аџић је освојио медаље у тркама на 100, 400 и 800 метара на републичким и државним такмичењима. 

Три године после истрчане прве трке почео је да озбиљно тренира у атлетском клубу "Железничар".

Са Параолимпијских игара у Њујорку вратио се са бронзаном и две сребрне медаље (на 400 метара, 1.500 и 5.000 метара), а на параолимпијади у Селу освојио је три бронзе (на 400 метара, 1.500 метара), с тим што је две медаље освојио у тркама са такмичарима који су имали много мањи степен инвалидитет.

Са Параолимпијских игара у Барселони вратио се са освојеним четвртим и петим местом, на Паролимпијским играма у Атланти освојио је пето место, а на Светском првенству у Гетеборгу освојио је два злата, док је на Асену оборио два светска рекорда у својој категорији освојио три сребра.

За време активног бављења атлетиком Аџић је завршио Правни факултет, након чега је радио као правник у Фонду за пензијско инвалидско осигурање.
 
Пуних 15 година свакодневно је тренирао и дневно трчао по 20 километара. 

"У периоду такмичења од пролећа до јесени имао сам два тренинга дневно. Устајао сам једно време у пола четири ујутру да би стигао пре посла да тренирам и да спремам правосудни испит", казао је Аџић.

Аџић је истакао да у време када је освајао медаље на великим светским такмичењима, спортисти са инвалидитетом нису имали материјалну помоћ државе ни када су освајали медаље на великим светским такмичењима. 

Он је казао да је сва такмичења доживаљавао као изазов и прилику за доказивање. 

"Такмичења су ми пружила прилику да о обидјем свет. Захваљујући атлетици посетио сам многе европске градове, градове на далеком истоку, два пута сам био на амерчком континтенту...Једино жалим што никада нисам био ангажован у нашем Параолимпијском комитету", казао је Аџић.

Аџић је ожењен и отац је два дечака – Душана (11) и Младена (9).