Белоглави суп поново на Старој планини?

Како кажу у Институту, последњи пут, по причама мештана старопланинских села, белоглави суп се на Старој планини гнездио пре 60 година, али се последњих година стварају услови за враћање “чистача природе” на Стару планину, посебно због чињенице да преко Старе планине пролази правац којим белогалви супови путују када одлећу до Бугарске, Грчке и Турске, па чак и до Израела, где су примећени белоглави супови са нашег поднебља.

По речима др Саше Маринковића, стручног сарадника Института за биолошка истраживања, да би скренули пажњу јавности, на убрзано нестајање једне од значајних група животиња „чистача природе“ чији нестанак изазива ланчано нарушавање природне хармоније, од 2008. се прве суботе у септембру обележава Међународни дан заштите лешинара (Vulture Awareness dayhttp: www.vultureday.org/2015/index.php).

- Лешинари су најугроженија група животиња на свету и сматра се да ће од 23 врсте колико их данас живи већ следеће деценије нестати више од половине врста. Код нас су нестале три врсте лешинара: орао брадан, бела кања и црни лешинар. Сачували смо белоглавог супа програмом едукације и примене мра заштите у Резервату Увац и Горња Трешњица код Љубовије. Последње две деценије увећали смо бројност јата белоглавог супа за скоро 12 пута и попунили клисуру Увац. Створили смо могућност да вратимо ову врсту у источну Србију. Преко Старе планине уз Нишаву и Видлич пролази правац којим белоглави супови путују када одлећу до Бугарске, Грчке, Турске и све до Израела где се један број наших супова окупља. Зато је Институт за биолошка истраживања предложио програм насељавања белоглавог супа на Стару планину. Враћањем белоглавог супа на Стару планину повезујемо руте њихових прелета и отварамо могућност да се сами прошире у источној Србији - каже др Маринковић и додаје:

-Велико јато белоглавих супова од 200 до 300 птица кад се вине на 3000 м у Резервату Увац привлачи последње примерке ове угрожене групе птица међу којима и последње примерке црног лешинара са Балкана. Тамо где има много супова тамо сигурно има хране што је довољан знак који мами и најређе врсте да дођу на Увац. Ретка врста црни лешинар која на Балкану броји само неколико десетина примерака, после 60 година вратила се у Србији у јато белоглавих супова на Увцу. Заштита белоглавог супа створила је квалитетне услове и могућност опстанак врсте која дуго није било на нашем простору. Црни лешинар је највећу грабљивица са распоном крила од 3 м. или европског кондора. Црни лешинар уклања кожу са угинулих животиња коју белоглави супови не једу па се у потпуности допуњују приликом уклањања угинулих животиња из природе. Изузетни резултати у заштити угрожене врсте отворили су могућност да вратимо белоглавог супа у источну Србију одакле се повукао пре 60 година. Данас белоглави суп није у стању да сам освоји напуштена просторе па му морамо помоћи и унети га тамо где је био. Фрагментација станишта и његово нарушавање умањиле су могућност да се птица спонтано врати па јој морамо помоћи како би населили врсту од националног значаја у околину Пирота. Естетски значај белоглавог супа за Стару планину је не мерљив а економски значај може да се процени према репутацији Резервата Увац као лидера у еколошком туризму. Велики образовни значају ове врсте отвара нове културне садржаје овог краја-каже др Маринковић.

Фондација за заштиту птица грабљивица, Београд под покровитељством Општине Пирот ове године обележава Међународни дан заштите лешинара у Пироту како би скренула пажњу на потребу насељавања белоглавог супа на Стару планину.

Анкета становништва показују да се Пироћанцима радују поновном насељавању белоглавог супа на Стару планину и  чак сматрају да би он најбоље промовисао њихов крај и да би значајно утицао на развој туризама Старе планине. Још се само најстарији мештани сећају како крстари небом док су чували стоку по планини.

У Општини сматрају да се овај програм заслужује финансирање преко ИПА пројеката са Бугарском где су већ обезбеђена велика средства за програме заштите природе у пограничним областима а која треба да искористимо. Заустављен је програма мониторинга белоглавог супа пре 4 године гашењем Фонда за заштиту животне средине Р. Србије који га је финансирао. Институт за биолошка истраживања и Фондација за заштиту птица грабљивица покушавају да одрже континуитет праћења које траје три деценије. Резултати дугорочног праћења белоглавог супа дали су најбоље резултате и сачували белоглавог супа од изумирања. Данас можемо отићи корак даље и вратити га на Стару планину и дати нови квалитет у нашем односу са природом.

П.В. Пиротске вести