"Вила са Нишаве" осветљава Ниш више од 100 година

МХЕ „Света Петка“ налази се на реци Нишави у Сићевачкој клисури. Њена инсталисана снага износи 795кW, а остварена годишња производња износи 2,33ГWх електричне енергије годишње, док је процењена годишња производња електричне енергије 3,8ГWх.

Хидролелектрана "Света Петка" прве киловате електричне енергије, произвела је 21. септембра 1908. године и није престајала следећих сто година. Занимљиво је да од те 1908. на њој није било значајнијих радова. Све је исто као и пре једног века.

На путу према Софији, на завршетку последњих обронака Сврљишких планина и Суве планине, налази се импозантан део кањона реке Нишаве - Сићевачка клисура, специјални резерват природе. Од Ниша је удаљена 14 километара, а сама дуга и више од тога - 17.

Требало је силину Нишаве у клисури употребити за спровођење струје до Ниша, а читава деценија протекла је у размишљању како то и учинити. Сићевачки сељани страховали су за рад своје воденице, није им се свиђала идеја о хидроелектрани.

Тако је Општина, осим хидроелектране морала да се обавеже да ће изградити и канал за погон сеоске воденице, а бечкој фирми „Siemens Schuckert Werke“ поверени су елекромашински радови.

За почетак изградње "Виле са Нишаве" заслужни су мештани села Сићева, док је непосредни инцијатор био Тодор Миловановић, тадашњи председник општине Ниш. Они су чак ступили у контакт са нашим великим научником Николом Теслом, који је и идејни пројектант ове мини хидроелектарне (МХЕ). Тесла је због тога проглашен почасним грађанином Сићева.

МХЕ "Света Петка" снаге 640 кW завршена је уз помоћ града Ниша, а пре пуштања у погон посетили су је студенти Електротехничког факултета из Београда како би из близа видели "чудо технике" тога времена. Наиме, МХЕ "Света Петка" почела је са радом 13 година после прве хидроелектране на свету изграђене на реци Нијагари (1895. година - САД).

Професор Техничког факултета у Београду, Аћим Стевовић пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у Немачкој. Електрична енергија је до града стизала далеководом дужине 25 километара под напоном од 8 кW.

Хидроелектрана Сићево

Друга мини хидролелектрана, „Сићево“ изграђена је скоро на самом крају уског и стрмог кланца Сићевачке клисуре, у подножју села Сићева. Око шест километара низводно од MХЕ „Света Петка“, налази се велика покретна брана МХЕ „Сићево“.

Основу за изградњу ове електране представљала је концесија коју је град Ниш добио за потребе изградње MХЕ „Света Петка“. Радови на изградњи хидроелектране „Сићево“ снаге 1,35 MW, започети су маја 1921. ангажовањем инжењера Деклера из Беча, чији је задатак био да сними терен и прикупи потребне податке на основу којих је фирма „Siemens-Schuckert“ израдила пројекте.

Грађевински радови су започели 8. октобра 1928. И када се очекивао завршетак радова, у лето 1929., десило се невероватно невреме са поплавом, која је однела већи део грађевинског материјала са градилишта и оштетила добар део изведених радова. Слична непогода задесила је градилиште и наредне године, тако да је све то утицало на продужетак рокова и поскупљење радова.

Хидроелектрана „Сићево“ коначно је 1931. прво пуштена у пробни рад, а почетком децембра 1931. и у редовни погон, са две године закашњења, или девет година од набавке опреме. МХЕ „Сићево“ је и данас у функцији као саставни део Електропривреде Србије.

Светилишта Сићевачке клисуре

Надомак хидроелектране, нанизало се уз реку Нишаву преко 30 светилишта. Саму цркву Свете Петке подигле су 1898. године инжињерске јединице српске војске, које су баш тада пробијале пругу и пут кроз Сићевачку клисуру. Био је то знак њихове захвалности због спасења краља Александра И Обреновића од дављења у таласима мора код Бијарица у Француској. Манастир је касније постао „Краљевски српски војни манастир Св. Петка Иверица“, јединствен такав у историји српске православне цркве.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије издало је саопштење да није потребна процена утицаја на животну средину за реконструкције МХЕ „Света Петка“.

Коришћени материјали: Путевима Тесле, ingkomora.org.rs, Википедија...