Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Код Ниша нађени остаци коња стари 4. 500 година (Фото)

rssBookmark and Share

17.01.2014. Blic

Остаци животиња су делић драгоцених информација до којих су научници дошли проучавајући налазиште Бубањ.

Foto: Blic
Foto: Blic

Прастановници Ниша, у периоду неолита, млађег каменог доба, од 6300. до 4500. година пре нове ере, живели су у кружним земуницама, укопаним у земљу око метар, користили су оруђе и оружје од камена, кости и печене земље јер метал још није био пронађен. На трпези су била говеда, овце, козе, јелен, дивље свиње, зец, као и прве житарице. Посуде од печене земље које су коришћене, у старчевачкој култури често су осликаване бојама...

Археолошку атракцију ће представљати резултати такозване АМС анализе из Енглеске, који ће бити уједно и први апсолутни датуми (тачне године) из старијег бакарног доба код нас.

Ово је један од ретких локалитета у Европи са потврђеним континуитетом живота од 5.000 година (од ВИ миленијума п.н.е. до И миленијума п.н.е.). Иако цело има површину петособног стана од 200 квадрата, Бубањ и данас открива непроценљиво драгоцене податке о животу у праисторији на подручју Ниша. После пола века паузе, истраживања су 2008. године обновили Археолошки институт и Народни музеј из Ниша, и трају до данас...

- У старијем бакарном добу (4500-3500 п.н.е.) правоугаоне куће се праве од облица, прућа и блата. Више се у исхрани користе домаће животиње од дивљих, а регистровани су једнозрна и двозрна пшеница, јечам и дивља раж. Новина је коришћене првог метала, бакра, за израду накита и ситнијих алатки. Осим шила и игала од бакра откривена је и једна јама са остацима ватришта и двема дуваљкама од печене земље какве су коришћене у металургији. То указује да је на Бубњу вршен процес металургије бакра, открива др Александар Булатовић, виши сарадник Археолошког института, који руководи истраживањима.

Касније, у енеолиту, куће су сличног облика и грађе, користе се исте животиње за исхрану, али број домаћих животиња константно расте науштрб дивљих.

- У рано бронзано доба, око 2.500 година пре нове ере, на Бубњу је евидентирана и појава коња, што је уједно један од најстаријих налаза коња на Балкану. У Европи не постоје оваква насеља где живот континуирано траје више хиљада година. У западној Европи праисторија је каснила у односу на југоисточну - када се код нас на Балкану увелико користио бакар, у западној Европи је још било камено доба - објашњава Булатовић.


#   археологија   коњ   откриће   дивље свиње   домаће животиње   праисторија
@


 



Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима