Манастир Липовац код Алексинца

Подигнут је у другој половини XIV века на извору Санстефанске реке, код стене Лесковик на којој се налазио утврђени град. Првобитно је црква подигнута као придворна црква локалног великаша, а касније (1399) бива претворена у манастир. Сама црква има основу триконхоса са куполом, а касније су јој на западној страни дограђени нартекс (1399) и велики звоник (1938). Њен храмовни светац је био свети Стефан. У народу се одомаћио назив Липовачког манастира као манастира светог Стефана, иако је он посвећен Преображењу Господњем.

Заштитни радови на црквеној архитектури су обављени у мањој мери 1953. године. Касније су уследили радови на археолошком истраживању комплекса, након чега су рестаурирани црква, стари конак и велики бедем. Данас се налази под заштитом републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.

Данашња манастирска црква је подигнута у другој половини XИВ века, код стене Лесковик, на чијем се врху налазио утврђени Липовачки Град. Црква је тада подигнута као придворна црква непознатог велможе који је држао тврђаву. Он је са породицом сахрањен у њеном југозападном делу, у богато обдареним гробницама.

Крајем века, монах Герасим је 1399. године цркви доградио нартекс и живописао га. Црква је тада претворена у манастир, чијем властелинству су српски кнезови Стефана и Вук Лазаревић додали и неке своје винограде.

Током отоманског доба, манастир Липовац се помиње у њиховим дефтерима. Његова унутрашњост је поново живописана крајем XВ века и делови тог сликарства се данас могу видети на пандатифима и куполном тамбуру.

У XIV веку, манастирски комплекс је добио нов конак, који је подигнут северозападно од саме цркве, којој је 1938. године на западној страни дозидана кула звонара великих димензија. Том приликом је руски сликар из Молдавије Иван Дикин осликао целокупну унутрашњост манастирске цркве.

Фото: Младен Станојевић