На Морави воденица стара

На Јужној Морави речицама у тој општини пре једног века радило је двадесетак речних воденица и чак 40 воденица поточара. Од моравских воденица данас нема ни трага, док је неколико поточара опстало.

У селу Липовац, на Светостеванском потоку, воденица чији камен меље кукуруз и жито више од века. Сада, додуше, тек повремено, али памти и неко другачије време.

"Чекало се по 3-4 дана на ред да се самеље жито. Ко је имао воденицу био је у селу први газда. Сиромах није могао да купи воденицу. Данас може да је добије и на поклон", каже Слободан Живић, воденичар.

Воденице су толико изгубиле вредност због одумирања села и напретка технологије. Они који још живе од овог заната тврде да има пуно разлога за њихову обнову.

"Око воденница се отвара могућност за етно туризам, могућност коришћења алтернативних извора енергије, узгоја рибе, много тога од чега може да се живи", каже Милан Павловић, председник Друштва воденичара Србије.

"Сада се воденице враћају у живот, јер сада пројино брашно не једе сиротиња, већ једу богати", каже Драган Живановић, воденичар из Ваљева.

Етнолози указују на то да су воденице бисер народног градитељства. Подсећају и на народна веровања везана за магијске обреде у воденицама, и на њихов значај за развој привреде.

"Ујам се плаћао, не у новцу него у житу, тако да је то био поуздан извор прихода. Али то је можда мање важно од чињенице да се ту долазило до брашна- главног извора за преживљавање", каже Милутин Дедић, историчар уметности.

Зато је у Алексинцу покренута идеја о ревитализацији воденица, коју су прихватили воденичари и наследници воденица широм Србије.