Na Moravi vodenica stara

Na Južnoj Moravi rečicama u toj opštini pre jednog veka radilo je dvadesetak rečnih vodenica i čak 40 vodenica potočara. Od moravskih vodenica danas nema ni traga, dok je nekoliko potočara opstalo.

U selu Lipovac, na Svetostevanskom potoku, vodenica čiji kamen melje kukuruz i žito više od veka. Sada, doduše, tek povremeno, ali pamti i neko drugačije vreme.

"Čekalo se po 3-4 dana na red da se samelje žito. Ko je imao vodenicu bio je u selu prvi gazda. Siromah nije mogao da kupi vodenicu. Danas može da je dobije i na poklon", kaže Slobodan Živić, vodeničar.

Vodenice su toliko izgubile vrednost zbog odumiranja sela i napretka tehnologije. Oni koji još žive od ovog zanata tvrde da ima puno razloga za njihovu obnovu.

"Oko vodennica se otvara mogućnost za etno turizam, mogućnost korišćenja alternativnih izvora energije, uzgoja ribe, mnogo toga od čega može da se živi", kaže Milan Pavlović, predsednik Društva vodeničara Srbije.

"Sada se vodenice vraćaju u život, jer sada projino brašno ne jede sirotinja, već jedu bogati", kaže Dragan Živanović, vodeničar iz Valjeva.

Etnolozi ukazuju na to da su vodenice biser narodnog graditeljstva. Podsećaju i na narodna verovanja vezana za magijske obrede u vodenicama, i na njihov značaj za razvoj privrede.

"Ujam se plaćao, ne u novcu nego u žitu, tako da je to bio pouzdan izvor prihoda. Ali to je možda manje važno od činjenice da se tu dolazilo do brašna- glavnog izvora za preživljavanje", kaže Milutin Dedić, istoričar umetnosti.

Zato je u Aleksincu pokrenuta ideja o revitalizaciji vodenica, koju su prihvatili vodeničari i naslednici vodenica širom Srbije.