Стари занати у Врању: Бачвари, ковачи, самарџије, казанџије...

У дућанима је радило више стотина занатлија, ангажованих на 40 разних врста заната, који су имали исто толико еснафа.

За само 4 године од ослобођења од Турака, у Врању је евидентирано укупно 990 дућана, 5 магацина, 14 ханова, 28 пекара и 86 кафана, тако да је врањска занатлијско - трговачка четврт по броју дућана била одмах после нишке, а испред лесковачке и пиротске. У трећој деценији XX века у врањској занатској чаршији абаџија и опанчара је било све мање, а представника нових заната који су сведочили о формирању градских навика све више: печење ракије, печење хлеба, колачарство, производња вина, месарство...

Последица урбанизације је појава гвожђарских радњи, калдрмџија, столара, зидара. У периоду између два светска рата берберске и фотографске радње биле су места где се водио посебан друштвени живот. Посебан статус у занатским и трговачким круговима уживали су часовничари, златари, књижари и штампари.

ЈУ "Народни универзитет" од 1984. године организује испите за проверу знања из области занатских занимања и на тај начин доприноси развоју запостављеног занатства у врањском крају. 

Извор, srbijuvolimo.rs

Еснафска и Мајсторска писма

Дозволе за рад, постојале су још у време турске владавине, рецимо, за отварање механа, и за дунђерски и ковачки занат. Међутим, после ослобођења од Турака, врањским занатлијама је било важно да од својих еснафа добију те сертификате за рад у Кнежевини Србији. Тако се изражавао и патриотизам, тадашње врањске занатлије и трговци су били и својеврсни носиоци националне свести, која је тада још била у повоју.

Занати и трговина преносили су с колена на колено. Али, они су били и носиоци културног и друштвеног живота Врања. Путовања до Солуна, Софије, Цариграда, школовање потомака на универзитетима у Западној Европи, доносили су Врању најновије модне трендове, нову архитектуру, начин понашања. Оно што се носило у Бечу и Паризу, носило се и у Београду, а оно што се носило у Београду, носило се и у Врању, говори Мирјана Томашевић, аутор изложбе "Мајсторско писмо" у Народној библиотеци „Бора Станковић. 

Извор, vranjske.co.rs (05.04.2012.)

Чувањем традиције старих заната, Врање поред потврде свог аутентичног духа, сигурно подстиче и развој туризма у самом граду и крају.