Топлица, река која тече узбрдо

Наиме, река Топлица пролазећи кроз Прокупље прави две епигенетске долине. Овакве појаве се јављају у природи када се река ненормално усеца у више земљиште од отпорнијих стена и ако се у непосредној близини налази ниже земљиште сачињено од мекших стена. Наш познати научник Јован Цвијић је овом природном феномену дао име, епигенија, објашњава Танасковић.

Река Топлица иде својим током од Куршумлије према Прокупљу у правцу североистока и долази на улаз у Старо Прокупље до превоја, између Рачунковог Брда на 393 метара надмосрке висине и брда Хисар 358 метара надморске висине, који носи назив Царина, објашњава Радован Танасковић.

Пошто на том месту није успела да пробије своје корито у правцу којим је текла, скреће у облику лука дужине око 700 метара, правећи један издужени полукруг. Оно што је ваžно нагласити је да река скреће у потпуно супротном правцу у коме до тада текла, према југозападу и тако формира скоро паралелно корито, дужžине 1 030 метара. Ако се овај део тока Топлице посматра са брда Хисар, стиче се утисак да вода иде узбрдо, што што изгледа чудно и атрактивно за посматрача. Река даље усеца корито у дуžжини од 3 150 метара, обилазећи брдо Хисар, правећи водоток скоро кружног облика и враћајући се у правцу севера, долази близу места одакле је скренула, на свега 360 метара удаљености, објашнајва ову необичну појаву Танасковић и наставља:

Река даље наставља свој ток у правцу североистока све до превоја између брда Мало Губе и Велико Губе, полукружно скреће у правцу југа још 2 310 метара, одакле наставља у правцу истока, према свом ушћу у Јужну Мораву, каже Танасковић. Тако на овај начин, који је врло редак у пририди, река Топлица обилазећи око брда Хисар усеца корито од око 4 890 метара, а било је потребно да пробије корито дуžжине од само 360 метара и настави истим коритом којим сада иде након обилаžења брда Хисар. Обилазећи Мало и Велико Губе Топлица усеца корито дужине 3 220 метара, а ако би ишла право корито би било дуžжине 1340 м.

На овај начин река Топлица пролазећи кроз Прокупље прави корито дужине 7110 м, а ако би ишла право да заобиђе Велико Губе са јуžжне стране, онда би укупна дуžжина корита кроз Прокупље била 1690 м.

Сличних прородни феномена, као што је овај у Прокупљу има у свету, али многи аутори за овај пример каžу да је јединствен у Европи, закључује Танасковић, дипломирани туризмолог и истраживач овог феномена и наглашава да ова ретка и врло атрактивна природна појава још увек није туристички валоризована, и промовисана, па је за многе туристе који пролазе кроз Прокупље непозната.

Постоје разне могућности да се ова ретка природна појава валоризује и презентује чиме би се употпунила укупна туристишка понуда Топлице, сматра Танасковић.