Toplica, reka koja teče uzbrdo

Naime, reka Toplica prolazeći kroz Prokuplje pravi dve epigenetske doline. Ovakve pojave se javljaju u prirodi kada se reka nenormalno useca u više zemljište od otpornijih stena i ako se u neposrednoj blizini nalazi niže zemljište sačinjeno od mekših stena. Naš poznati naučnik Jovan Cvijić je ovom prirodnom fenomenu dao ime, epigenija, objašnjava Tanasković.

Reka Toplica ide svojim tokom od Kuršumlije prema Prokuplju u pravcu severoistoka i dolazi na ulaz u Staro Prokuplje do prevoja, između Računkovog Brda na 393 metara nadmosrke visine i brda Hisar 358 metara nadmorske visine, koji nosi naziv Carina, objašnjava Radovan Tanasković.

Pošto na tom mestu nije uspela da probije svoje korito u pravcu kojim je tekla, skreće u obliku luka dužine oko 700 metara, praveći jedan izduženi polukrug. Ono što je važno naglasiti je da reka skreće u potpuno suprotnom pravcu u kome do tada tekla, prema jugozapadu i tako formira skoro paralelno korito, dužžine 1 030 metara. Ako se ovaj deo toka Toplice posmatra sa brda Hisar, stiče se utisak da voda ide uzbrdo, što što izgleda čudno i atraktivno za posmatrača. Reka dalje useca korito u dužžini od 3 150 metara, obilazeći brdo Hisar, praveći vodotok skoro kružnog oblika i vraćajući se u pravcu severa, dolazi blizu mesta odakle je skrenula, na svega 360 metara udaljenosti, objašnajva ovu neobičnu pojavu Tanasković i nastavlja:

Reka dalje nastavlja svoj tok u pravcu severoistoka sve do prevoja između brda Malo Gube i Veliko Gube, polukružno skreće u pravcu juga još 2 310 metara, odakle nastavlja u pravcu istoka, prema svom ušću u Južnu Moravu, kaže Tanasković. Tako na ovaj način, koji je vrlo redak u priridi, reka Toplica obilazeći oko brda Hisar useca korito od oko 4 890 metara, a bilo je potrebno da probije korito dužžine od samo 360 metara i nastavi istim koritom kojim sada ide nakon obilaženja brda Hisar. Obilazeći Malo i Veliko Gube Toplica useca korito dužine 3 220 metara, a ako bi išla pravo korito bi bilo dužžine 1340 m.

Na ovaj način reka Toplica prolazeći kroz Prokuplje pravi korito dužine 7110 m, a ako bi išla pravo da zaobiđe Veliko Gube sa južžne strane, onda bi ukupna dužžina korita kroz Prokuplje bila 1690 m.

Sličnih prorodni fenomena, kao što je ovaj u Prokuplju ima u svetu, ali mnogi autori za ovaj primer kažu da je jedinstven u Evropi, zaključuje Tanasković, diplomirani turizmolog i istraživač ovog fenomena i naglašava da ova retka i vrlo atraktivna prirodna pojava još uvek nije turistički valorizovana, i promovisana, pa je za mnoge turiste koji prolaze kroz Prokuplje nepoznata.

Postoje razne mogućnosti da se ova retka prirodna pojava valorizuje i prezentuje čime bi se upotpunila ukupna turistiška ponuda Toplice, smatra Tanasković.