Борба са поплавама из угла једног спасиоца

Kиша пада, два сата jе иза поноћи, започиње акциjа тима за спасавање, наводи Mарко и jош нема одговор како jе аутобус могао да се нађе у таквоj буjици.

„Mорали смо да се враћамо више пута, увек страхуjући да ли ћемо затећи аутобус са преосталим путницима“, говори Mарко нашем репортеру на нишавском кеjу по повратку са поплављеног подручjа и после осмодневне и непрестане борбе док се „небо цедило“ и када се Србиjа суочила са несрећом као да jе завоjштило.

Mарко посебно указуjе да jе jедан од путника покушао да се спасе сам скочивши у реку, а буjица га jе буквално залепила за дрво.

Спасилачки тим га jе нашао и извукао на безбедно као и све путнике из аутобуса.

Tо jе била наjтежа акциjа нишког тима, а наjупечатљивиjа слика jе спасавање тромесечне бебе на подручjу Уба, коjа jе с маjком од пута била удаљена четири километара.

„Спасиоци су гурали чамац, jер jе због терена претила опасност да се оштети елиса и мотор стане“, наводи Mарко и указуjе да се са маjком и бебом ниjе могло истим путем кроз воду, па jе ангажован хеликоптер коjи jе спустио корпу до чамца и извукао их.

Звук хеликоптера узнемирио jе бебу, а Mарко jе био посебно дирнут чињеницом да се дете нашло у околностима коjе се виђаjу само на филму.

Затекли смо jезиву слику Oбреновца коjа остаjе за цео живот, људи су позивали у помоћ гласом и чаршавима коjима су давали знак да су ту, jош су жива Mаркова сећања о граду под водом, о граду без улица и тротоара где „тишина ромори“ и где вода доноси и зло и добро, и славу и срамоту.

Са људима коjе спасавамо и евакуишемо нема много приче, али нико ниjе одбио да крене са нама, људи нам веруjу, наставља Mарко своjу причу поред припитомљене Нишаве.

Питамо, да ли спасилац сме да се уплаши, а онда се Mарку отео дубак уздах.

„Tешко питање, страх вероватно постоjи, али о томе размишљамо тек после акциjе“, каже Mарко.

У присећању на дане на угроженом подручjу, Mарку су довољне само речи хвале од оних људи коjе су евакуисали, они их препознаjу по њиховим жуто-црвеним прслуцима, плавим шлемовима и џиповима типа „мицубиши Л-200″.

Mарко, коjи jе командант Ватрогасно-спасилачког батаљона у Нишу, напомиње да спасиоци мораjу да буду опремљениjи за акциjе спасавања. Нишки тим jе био ангажован на свим плављеним подручjима у Србиjи од свог оснивања 2008. године.

Да дела више вреде и траjу од речи, сећања досежу и до Tрговишта и 2010. годину када су Mарко и његов колега из трећег или четвртог покушаjа дошли до човека коjи jе чекао спас на дрвету, на подручjу где су у буjици већ страдале две особе.
Нишки спасиоци су оспособљени за акциjе на води, а марљивост све савлада.

Mарко, коjи каже да jе „то моj посао и готово“, за раниjе подвиге спасавања награђен jе медаљом „Mилош Oбилић“.