Borba sa poplavama iz ugla jednog spasioca

Kiša pada, dva sata je iza ponoći, započinje akcija tima za spasavanje, navodi Marko i još nema odgovor kako je autobus mogao da se nađe u takvoj bujici.

„Morali smo da se vraćamo više puta, uvek strahujući da li ćemo zateći autobus sa preostalim putnicima“, govori Marko našem reporteru na nišavskom keju po povratku sa poplavljenog područja i posle osmodnevne i neprestane borbe dok se „nebo cedilo“ i kada se Srbija suočila sa nesrećom kao da je zavojštilo.

Marko posebno ukazuje da je jedan od putnika pokušao da se spase sam skočivši u reku, a bujica ga je bukvalno zalepila za drvo.

Spasilački tim ga je našao i izvukao na bezbedno kao i sve putnike iz autobusa.

To je bila najteža akcija niškog tima, a najupečatljivija slika je spasavanje tromesečne bebe na području Uba, koja je s majkom od puta bila udaljena četiri kilometara.

„Spasioci su gurali čamac, jer je zbog terena pretila opasnost da se ošteti elisa i motor stane“, navodi Marko i ukazuje da se sa majkom i bebom nije moglo istim putem kroz vodu, pa je angažovan helikopter koji je spustio korpu do čamca i izvukao ih.

Zvuk helikoptera uznemirio je bebu, a Marko je bio posebno dirnut činjenicom da se dete našlo u okolnostima koje se viđaju samo na filmu.

Zatekli smo jezivu sliku Obrenovca koja ostaje za ceo život, ljudi su pozivali u pomoć glasom i čaršavima kojima su davali znak da su tu, još su živa Markova sećanja o gradu pod vodom, o gradu bez ulica i trotoara gde „tišina romori“ i gde voda donosi i zlo i dobro, i slavu i sramotu.

Sa ljudima koje spasavamo i evakuišemo nema mnogo priče, ali niko nije odbio da krene sa nama, ljudi nam veruju, nastavlja Marko svoju priču pored pripitomljene Nišave.

Pitamo, da li spasilac sme da se uplaši, a onda se Marku oteo dubak uzdah.

„Teško pitanje, strah verovatno postoji, ali o tome razmišljamo tek posle akcije“, kaže Marko.

U prisećanju na dane na ugroženom području, Marku su dovoljne samo reči hvale od onih ljudi koje su evakuisali, oni ih prepoznaju po njihovim žuto-crvenim prslucima, plavim šlemovima i džipovima tipa „micubiši L-200″.

Marko, koji je komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Nišu, napominje da spasioci moraju da budu opremljeniji za akcije spasavanja. Niški tim je bio angažovan na svim plavljenim područjima u Srbiji od svog osnivanja 2008. godine.

Da dela više vrede i traju od reči, sećanja dosežu i do Trgovišta i 2010. godinu kada su Marko i njegov kolega iz trećeg ili četvrtog pokušaja došli do čoveka koji je čekao spas na drvetu, na području gde su u bujici već stradale dve osobe.
Niški spasioci su osposobljeni za akcije na vodi, a marljivost sve savlada.

Marko, koji kaže da je „to moj posao i gotovo“, za ranije podvige spasavanja nagrađen je medaljom „Miloš Obilić“.