Данас је Огњена Марија - Света Великомученица Марина

Родом из Антиохије Писидијске, била је кћи жреца Јелисеја. Као хришћанка, доведена је пред старешину Олимаврија, да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа.

Пошто то није хтела да учини подвргли су је разним мучењима, а на крају, пошто је остала постојана у својој вери одсечена јој је глава. То се десило око 270. године.

Спомен Светој Марини православна црква даје 30. јула по грегоријанском календару, односно 17. јула по јулијанском.

На икони се представља у обичном оделу са крстом и миртином гранчицом у руци.

У Албанији, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир св. Марине са једним делом њених чудотворних моштију.

Манастир Клисина јој је посвећен, као и много цркава. Шимун Милиновић наводи податак да место Марина носи име по цркви свете Марине.

Та црква је некада била уз обалу у дну залива. 

У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона. Као и они, спада у огњевите свеце.

Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже - ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.

Обележава се и као крсна слава. Нико не ради, поготово жене, јер се сматра да данас ниједан посао не може донети срећу.

Посебне забране за жене и кућни обичаји на југу Србије

На југу Србије (од Ниша и Топлице, преко Лесковца и Врања, све до Пирота и Заплања), Огњена Марија се у народу изузетно поштује као заштитница од огња и летњих олуја, али и као велики женски празник.

У јужњачким домаћинствима важи строго правило да се на овај дан избегавају сви женски и ручни црквено-народни радови:

1. Забрана шивења и ткања: На овај дан жене строго избегавају да шију, плету, преду или користе иглу и конац. У народу важи чувена изрека да се на Огњену Марију „ни конац у иглу не дене”. Верује се да би сваки рад те врсте могао да „призове ватру” или изазове несрећу у дому.

2. Поштеда од кућних послова: Не пере се и не бељи веш, нити се обављају тежи послови у кући и око ње. На тај начин, празник је женском делу домаћинства био намењен као дан за одмор и предаха од свакодневних тешких обавеза.

3. Мир и слога у дому: Избегава се свака врста свађе, љутње, тешких речи или срџбе. Верује се да дан треба да прође у потпуном миру, молитви и породичној хармонији, како би се дом сачувао од сваког зла и пожара током целе године.