Инвестиције или “празан“ југ Србије

Врање -- Отварање нових радних места и стварање услова за долазак инвеститора на југ Србије спречило би миграције становништва ка северу земље.

Држава због тога треба да се потруди да би обезбедила бољи пословни амбијент, оценили су представници Пчињског округа.

"Незапосленост, ниски лични дохоци, мала стопа привредних активности, основни су проблеми Пчињског округа који је један од најнеразвијенијих крајева Србије", упозорио је председник Управног одбора компаније Симпо Милан Николић.

Николић је подсетио да су у ранијем периоду носиоци привредног развоја овог краја били велики привредни системи који су сада нестали са "привредне мапе" југа Србије.

Према његовој оцени, да би инвеститори дошли држава треба више да се ангажује на изградњи путне инфраструктуре, гасне, телекомуникационе и енергетске мреже.

Николић сматра да децентрализација, такође, треба да допринесе регионалном развоју Србије, па самим тим и овог округа.

Ситуацију као идеалну не види ни градоначелник Врања Мирољуб Стојичић, који истиче да сама чињеница да "само град Врање има 8.500 незапослених говори да је привредна ситуација изузетно тешка".

Наводећи да је Врање било познато по великим привредним системима, којих више нема, Стојичић је објаснио да је концепт сада промењен, односно да је идеја да се привреда базира на развоју малог и средњег бизниса.

"Поновно враћање Врања на привредну сцену видимо кроз отварање малих и средњих предузећа, уз помоћ државе", рекао је Стојичић и додао да му се чини да их држава у досадашњем периоду није довољно стимулисала у том правцу.

Од 13 општина које покрива Регионална привредна комора Лесковац, у чијем саставу је и Пчињски округ, чак девет се воде као девастиране општине, нагласио је председник коморе Горан Јовић.

"Тренутно су у развоју само привреде у Врању, Лесковцу, Сурдулици и Власотинцу, док су остала места у врло тешкој ситуацији. Ми чинимо све могуће да бисмо побољсали пре свега економску ситуацију на југу Србије", рекао је Јовић.

Он је истакао да је препозната потреба да се у Београду лобира како би се скренула пажња на проблеме на југу и нагласио да су тим поводом већ одржани састанци у Београду а да су и планови да се посланицима у Скупштини укаже на многобројне проблеме и неопходност њиховог решавања.

"Овде на југу Србије је више од 60.000 незапослених, који чекају своју шансу", рекао је Јовић и додао да су показатељи алармантни јер је однос запослених И незапослених готово пола-пола, односно свега 70.000 људи је у радном односу, запослено у јавним предузећима и установама и другим малобројним привредним субјектима.