"Љубимци на четири точка” - олдтајмери у нишкој Тврђави

Власници из неколико градова у Србији али су ту били и гости из Македоније, Бугарске, Црне Горе, Словеније. Многи нису могли да дођу због епидемиолошке ситуације. Пема речима Ненада Аврамовића, потпредседника Олдтајмер клуба Ниш, иначе организатора скупа, у Тврђави се нешло близу 80 аутомобила старих више деценија који својим изгледом ни мало нису “одавали своје године”. Број посетиоца се не зна, али је било пуно сликања, распитивања, дивљења, уздаха, молба да се седне за волан аутомобла који је пре пола века крстарио друмовима.

Занимљиво је да су олдтајмери највићу пажњу привукли код млађих Нишлија који све више трагају за оваким аутомобима а овог пута је у центру пажње био црвени волксwаген комби  чије је популарно име било “сплит”.

 “Сваки наш гост је изузетан а посебно су се издвајали старији типови атомобила  из волксwаген света где смо имали два врло специфична волксwагена ТИП 1 Један је из 1958. а други из 1957.године. Специфичност првог од њих је у томе што те 1958.године произведен у ограниченој серији  и зову га “сплит”. Има 23 прозора и то је  нешто што је јако цењено не само код нас већ и у Европи и у свету. Имамо и ту срећу да се један налази у Нишу, власник је секретар нашег клуба, и то је нишки ауто. Регистован је у Нишу, валсници су били Алексинчани, а  најинетресантније је да је ауто свих ових година у истој фамилији. Ауто самим тим има посебну емотивну вредност”, објашњава Ненад Аврамовић.

Пажњу посетилаца привукао је и војни џип “вилис” из 1938.године и америчке је производње. Власник га поседује већ 40 година, а купио га је када му је имао 21.годину. 

"Возило сам пронашао у Лебану. Купио сам га, довукао до гараже и почео да га сређујем. То никада не буде брзо. Ради се мало по мало. Део по део, пуно делова сам донео из Шведске јер овде нисам могао да их пронађем. Сада је први пут пред очима публике”, каже власник џипа Драган Јовановић.

“Џип је радио приватники који се презивао Вилис па и име понео по њему. Овај модел је прављен за ловце, али када је почео Други светски рат тражили су од њега да он прави исте џипове за војне потребе. Како он није имао довољно капацитета за то проузводњу је преузео “Форд” тако да постоји и њихова верзија овог џипа.Али је овај онај први, изворни, и у томе је још већа његова драж”, прича поносни власник. Додаје да је у његовој породици већ више од 4 деценије, да никада неће да га отуђи и да се нада да ће, ако не његова деца, онда његови уници бити наследници.

“Ја сам са њим 40 година, а он има 83 године и остаћемо заједно до краја”, каже Јовановић додајући да је то његова вечна љубав.

Ненад Аврамовић додаје да су емоције код љубитеља олдтајмера најважније. Ту се не размишља о вредности, али о квалитету да. Стари аутомобили код својих власника буде сећања на детињство, на породичне авантуре чији су део били и ти аутомобиле, на  безбрижно време које су проводили у кругу породице, на дуга путовања.

“То су емоције из детињства. Ми смо са тим аутима живели, доживели смо их, онда смо са годинама љубављу према њима инфицирали и остале, а посебно млађе чланове породице, који болују од “исте дијагнозе” и то је постала нека врста уметности. Једноставно сви ти младићи су се нашли у овом свету. Дечице се још као мали играју аутомобилима, а играју се и дан данас, тако да смо сви ми у души остали деца”, додаје Ненад Аврамовић.

Руком показује шведски “саб” и кроз смех додаје да је то најружнији  ауто свих времена који је врло специфичан. Ту је кадилак из 1976.године, шведски Волво амазон који је “Волво” ставио на светску карту произвођача аутомобиле. 

“Ту је и маса минија. Дошла је читава плејада младих људи са својим мини љубимцима. Сваке године је све више власника који долазе, али је све већа и посећеност па ово постаје нека врста породичног окупљања”, закључује Ненад Аврамовић.