Анализа случаја „Стара циглана“: Интереси инвеститора наспрам јавног добра у Нишу

Упркос постојећем поступку реституције и јавном незадовољству које је пратио овај пројекат, инвеститори су добили све потребне дозволе за почетак изградње. Иницијатива одборнице Тамаре Миленковић Керковић да се случај уврсти на дневни ред ванредне седнице Скупштине Града Ниша наглашава комплексност овог проблема и отвара питања око доношења градских одлука које утичу на животну средину и квалитет живота грађана.

Урбанистичке измене и изазови транспарентности

Скупштина Града Ниша је фебруара 2024. године донела одлуку о промени плана детаљне регулације којом је омогућено претварање јавног земљишта у грађевинско. Ова одлука, донета на захтев инвеститора, фирме Теминг Електротехнолоџи, подразумева изградњу великих стамбених објеката на простору који је некада био предвиђен за јавну инфраструктуру и зелене површине. Неправилности у вези са овом трансакцијом укључују продају земљишта по цени значајно испод процењене тржишне вредности, као и брзо добијање дозвола, што отвара сумње око могућег непотизма и трговине утицајем.

Тужилаштво је покренуло предистражни поступак о потенцијалном трговању утицајем бивше градоначелнице Драгане Сотировски, али је, према наводима опозиције, истрага у овом случају застала, чиме се умањује поверење јавности у правосудне институције. Занимљиво је напоменути да је фирма Теминг земљиште купила по цени од 20 евра по квадрату, док је његова тржишна вредност процењена на више од 1.000.000 евра. Ове финансијске разлике покрећу питање о управљању јавним ресурсима, посебно када се има у виду велика разлика између цене и вредности.

Еколошке и социјалне последице

Промена намене земљишта и извођење радова на некадашњем зеленом појасу додатно је погоршала стање животне средине у Нишу, граду који се већ суочава са високим нивоом загађења и недостатком зелених површина. Дрвеће које је до сада штитило градски простор сада се уклања, што узрокује не само еколошку, већ и психолошку штету за грађане. Пројекти попут овог могу угрозити и здравље грађана, доприносећи урбанистичком хаосу и прекомерном расту густине становништва без одговарајуће инфраструктуре.

Јавни протести и критике на рачун овог пројекта указују на забринутост грађана да градске власти запостављају јавни интерес у корист привилегованих инвеститора. Многи виде Стару циглану као симбол инвеститорског притиска на јавне ресурсе и као пример тзв. „инвеститорског урбанизма“ — термина који описује праксу да се интереси приватних инвеститора стављају испред интереса шире заједнице.

Правни аспект и потенцијални сукоб интереса

Чињеница да је земљиште на којем се планира изградња предмет реституције додатно компликује ситуацију. Поступак реституције који води породица Поповић још увек није окончан, што значи да постоји правни ризик да би будућа изградња могла бити проглашена неважећом или барем контроверзном у случају накнадног позитивног решења у корист претходних власника. Ово питање такође покреће шири дискурс о транспарентности процеса реституције и његовом прилагођавању у контексту локалног развоја.

Одборница Керковић истиче да су, осим привилегованог третмана одређених инвеститора, бивши представници градске власти можда учествовали у доношењу одлука са личним интересом, што указује на могући сукоб интереса. Она захтева да се случај Старе циглане укључи у рад будуће Анкетне комисије Скупштине Града како би се истражили и други потенцијално спорни урбанистички пројекти.

Питање цензуре и јавног дијалога

Још један аспект који отвара овај случај јесте питање транспарентности у раду Скупштине, с обзиром на то да је ванредна седница заказана без директног телевизијског преноса. Одлука да се седница одржи без медијског преноса појачава оптужбе о цензури и покушају сакривања информација од јавности. Миленковић Керковић је предложила да се седница одржи испред телевизијске станице која иначе преноси заседања или испред зграде Скупштине како би грађани могли директно учествовати и пратити рад одборника.

Закључак

Случај Старе циглане представља вишеслојни проблем који обухвата правне, еколошке и социјалне аспекте. Док опозициони одборници инсистирају на ванредној седници Скупштине на којој би се дискутовало о овом и другим актуелним темама, одговори правосудних органа и реакције јавности остају кључни за развој ове ситуације. Овај случај осликава дубље изазове у области локалног управљања и доношења одлука, подсећајући на потребу за већом транспарентношћу и поштовањем јавног интереса у урбанистичком развоју Ниша.