Керковић: Ко је одговоран што је југ Србије у пламену

Природa неорадикалске власти СНС-а и месијански синдром аутократе Вучића виделе су се јасно још 2014.год. током катастрофалних поплаве у Србији, а сада, у терминалној и репресивној фази СНС-а, док пожари на више од 600 локалитета уништавају људе, животиње и имовину, чак и они „неутрални“ и „аполитични“ јасно виде последице уништења државних функција и система коју је спровео делегитимисани председник Републике, уверен да је Он држава сама.  

Трагични догађаји и ликови попут Зоране Михајловић, Чучковића и Марка Благојевића, те 2014.год.  показали су да су узроци поплава у Србији запуштени водотокови, корупција, небрига и неспособност локалних корумпираних власти претворених у СНС феуде. Сада, једанаест година касније када ватра уништава опустела и безводна села око Алексинца, Крагујевца, Прокупља, Бора, Куршумлије, Сурдулице, Зајечара и Ниша, јасно се види неспособност угушене државе која је људе препустила да се у апокалиптичним ватреним стихијама сналазе сами и како знају. 

Како је могуће да у једном дану пожари букну на 630 локација у Србији? Да ли је могуће да општине, попут Прокупља, прогласе ванредно стање тек на крају дана, након што су у селима већ изгореле куће, штале, њиве и амбари људима? Није ли застрашујуће да су своја села и куће мешстани од ватре бранили сами уз помоћ добровољаца, понеке цистерне, углавном неисправне и уз помоћ малобројних ватрогасаца? Да ли је могуће да су изгореле готово све куће и црква у топличком селу Дубову, које су мештани покушавали да одбране сами уз помоћ два ватрогасца са ручним прскалицама, док је у делу села где пожара није ни било, крај празне куће СНС председнице Савета месне заједнице Сузане Новковић дежурало ватрогасно возило у пуној опреми? Да ли је ватру неко палио намерно, уз помоћ дронова, посебно уз административну границу, у куршумлијској општини, где власт и полиција годинама и не покушавају да спрече Арбанасе који упадају преко административне границе и секу и државну и сеоску шуму?  Да ли полиција треба да служи и помаже народу, или да пребија српску омладину, хапси професоре и адвокате, активира звучне топове, обезбеђује Ћациленд и јури студенте и грађане борним колима улицама побуњених градова? Да ли је циљ измене Закона о локалној самоуправи, коју је омогућила тадашња министарка Ана Брнабић, био да створи општине и градове-просјаке зависне од трансфера и милостиње Вође који немају пара да купе ватрогасно возило и исправну цистерну са водом, док републичка власт плаћа ЕКСПО 17 милијарди евра, непотребне француске Рафале  3 милијарде евра, или преплаћује јавне набавке и гради најскупље ауто-путеве са тунелима без ватрогасне опреме? Да ли су тачне претпоставке да су локалитети пожара истоветни са предвиђеном мапом будућих рудника у Србији? Да ли је могуће да грађани Србије немају државу која их штити, и да само мислимо да већ не делимо судбину Курда?

Ово су била питања за власт, како локалну, тако и за делегитимисаног председника Вучића који је дан након што је отворио Палмин Меморијални центар у Јагодини, дошао у топличка села да унесрећеним људима, лаконски обећава паре, као што је ономад обећавао козе грађанима Космета, које је у међувремену предао Куртију. То су била питања, а ово су чињенице – Србија има 615 полицајаца на 100 хиљада становника што је готово дупло више од европског просека (318), али зато су ватрогасна возила у Србији у просеку стара 30 година, док се у ЕУ мењају на сваких 10 до 15 година. И број ватрогасних возила је дупло мањи у Србији , у односу на европски просек, а један ватрогасац долази на 1865 становника, док у Европи на 1000. Стратегија заштите од пожара у Србији истекла је 2017.год. Све ово говори да власт угрожава безбедност свих грађана и да наш новац служи само за самоодржање СНС-а на власти и за богаћење СНС олигархије. Србија је постала попут „луде краве“ која се храни сопственим месом. 

Вучић је пао, он више не управља Србијом. Потребно је да се студентски покрет и опозиционе странке хитно договоре о томе како да уз помоћ грађана Вучићев одлазак са власти и реализују. То јесте наша одговорност.