Посланик из Ниша Тамара Керковић захтева ограничење каматних стопа на банкарске кредите

Саопштење преносимо у целости..

Од НБС проф. Миленковиоћ Керковић тражи да ограничи огромне каматне стопе на прекорачење по текућем рачуну, познатији као „дозвољени минус“ (overdraft) помоћу кога преживљава огроман број осиромашених грађана. Разлози овог захтева су превисоке каматне стопе за „дозвољени минус“ које иду и преко 30%, презадуженост грађана Србије који банкама дугују 11,75 милијарди евра, сваки грађанин Србије дужан је за кредит у просеку 1,728 евра а пословање банака у Србији је високо профитабилно.

Ограничење каматних стопа на прекорачење по текућем рачуну НБС мора да преузме како би заштитила грађане од зеленашких банкарских камата, од непрекидног круга дужничког ропства и омогућила им да преживе прехрамбену и енергетску кризу која их очекује.

Проф. Миленковић Керковић у свом захтеву наводи да су камате на „дозвољени минус“ код различитих банака у јуну месецу у просеку износиле 28,9% , а разлике каматних стопа које банке примењују су изузетно велике и необјашњиве. Крећу од 33,79% камате за дозвољено прекорачење код Еуробанк Директна банке, Кредит Агриколе (33,69%) и Моби банке (33,64%) до 9,73% код Прокредит банке, док је камата за тзв. „недозвољени минус“ и много већа и иде и преко 50% (Моби банка) и 47% ( НЛБ банка) па до 11,02% (Ерсте банка). Са друге стране, референтна каматна стопа Народне банке Србије је много нижа, па иако је од почетка године у порасту , од јула месеца износи 2,75% , а даље повећање зависиће од раста инфлације и цене новца на међубанкарском тржишту.

Цена новца (камата) по којој НБС „позајмљује“ пословним банкама, неупоредиво је нижа у односу на астрономске износе камата на „дозвољени минус“ који банке одобравају економски упропашћеним грађанима. Готовински кредити су у структури кредита који банке одобравају грађанима и најчешћи и најскупљи, па не чуди што у просеку сваки грађанин Србије за кредит у просеку дугује банци 1.728 евра. Док пословне банке новац за „хитно обезбеђење ликвидности“ Народној банци Србије плаћају по стопи од 4,81%, банке грађанима за „дозвољени минус“ наплаћују и 30% камате. За недозвољено прекорачење које пословна банка не врати НБС у року, НБС као „банка свих банака“ наплаћује банци камату од 10,5%, док каматна стопа коју пословне банке наплаћују грађанима за исто такво „недозвољено прекорачење“ по текућем рачуну износи и преко 50%.

Са друге стране, зараде банака у Србији нису мале, а смањене профите по каматама, банке су надокнађивале увођењем нових и повећањем постојећих накнада за своје услуге. Упркос пандемији и периоду ниских каматних стопа, банке су у Србији пословале са великим профитима , па је у јулу , након опорезивања, зарада банака у Србији износила 417,8 милиона евра.Највећи раст зараде од чак 50% банкарски сектор је остварио повећавајући накнаде и провизије. Разлог повећања провизија је покушај банака да надокнаде или амортизују смањене приходе по основу ниских прихода од камата. Због тога су банке „финансијским иновацијама“ уводиле нове и повећавале цене постојећих услуга, попут увођења лежарина на чекове, увођење провизије на плаћање преко електронских налога, накнада за стање на рачуну и упит стања на банкомату, за губитак и издавање нових платних картица, за блокаду и промену ПИН и друге многобројне новоуведене накнаде. Сада је један број банака већ увећао цене ових новонаметнутих услуга, док се друге спремају да то учине.

Док су банке увећавале профите, дуг грађана Србије према банкама је порастао на 11,75 милијарди евра (1.374 билиона динара). Сваки грађанин Србије у просеку банкама дугује по кредитима 1.729 евра. Највећи износ ових дуговања чине готовински кредити (више од 5 милијарди евра) па је њихова је вредност премашила и износ дуговања по стамбеним кредитима, што говори о огромном сиромаштву банкарских клијената. Поред бриге за монетарну стабилност, НБС је одговорна и за финансијску стабилност земље а оваквим пљачкашким дугогодишњим односом банака према клијентима угрожен је опстанак великог броја људи и породица.

Захтевамо од НБС која је носилац контролне функције банкарског система да, уколико има монетарну сувереност обузда банке и одреди лимите њихове ценовне и каматне политике, тако што ће забранити даље повећање накнада и накнаде за непостојеће услуге, али и кроз строго ограничење горње границе каматне стопе за прекорачење по текућем рачуну.