Иницијатива: Скупштински одборник Станковић тражи проглашење ванредног стања због загађености ваздуха у Нишу...

Саопштење..

“Влада Северне Македоније увела је ванредно стање у главном граду Скопљу и још три града како би заштитила грађане од веома високог нивоа загађења ваздуха. 

Позивам надлежне да се по узору на комшије понашамо одговорно и да Ниш буде први у Србији који ће увести ванредно стање због велике загађености ваздуха и да се под хитно предузму све неопходне мере којима би се спречиле дугорочне последице по здравље наших суграђана. 

Захтевам и Извештај о раду и резултатима Радне групе која је формирана 28.01.2020.године и Градског штаба за ванредне ситуације Града Ниша и да се Извештај достави свим одборницима на увид” – изјавио је Миодраг Станковић, одборник у Скупштини Града Ниша.   

Станковић подсећа да је 2020. године подносио бројне одборничке иницијативе са конкретним мерама које треба предузети да би се смањила загађеност ваздуха, али да актуелна власт скоро ништа није урадила по том питању. Организован је и протест на ком су грађани исказали незадовољство поводом веома велике загађености ваздуха. 

“Овако лош ваздух који Нишлије удишу из дана у дан и то годинама, као последицу има повећање броја оболелих од болести плућа, срца и крвних судова. У данима високе загађености ваздуха, учесталији су срчани и мождани удари, а може доћи и до појаве или погоршања стања кардиоваскуларних болести и различитих оштећења централног нервног система. Такође, перманентно лоше стање ваздуха, доводи до слабљења имунитета.

Најосетљивије групе су деца, труднице, хронични болесници и старији” – додао је Станковић.

Загађеност ваздуха у Србији последњих месеци је велика, показују подаци Европске агенције за животну средину. Ниш је међу најзагађенијим већим градовима, а надлежни кажу да су највећи проблем индивидуална ложишта. Главни узрочник прекомерног загађења су високе концентрације ПМ 10 и(или) ПМ 2.5 честица.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, загађењу ваздуха највише доприносе мала индивидуална ложишта (65 одсто), индустрија (30 одсто) и друмски саобраћај (5 одсто).

Европљани постају веома свесни овог проблема, а чини се да у урбаним срединама све интензивније раде на побољшању квалитета ваздуха. Садња дрвећа, озелењавање површина, увођење области са ниским емисијама штетних гасова, потпуна забрана вожње аутомобила у централним градским зонама, само су неки од корака које предузимају. 

“До ситуације да имамо висок степен загађења ваздуха смо дошли немарном политиком Градског руководства. Један од најважнијих докумената у борби против загађења ваздуха, а то је План квалитета ваздуха за агломерацију Ниш, објављен је 2020. године. У њему Институт за јавно здравље констатује да је у Нишу три године заредом ваздух у трећој категорији – прекомерно загађен и да су разлог за то суспендоване ПМ честице. Врло мало или скоро ништа се није радило на реализацији тог плана” – закључио је Станковић.