Празник наде и победе: Ускрс у западном хришћанству

Ускрс је највећи и најзначајнији хришћански празник, посвећен повратку у живот Исус Христос. Према хришћанском учењу, Васкрсење се догодило трећег дана након његове смрти, рачунајући и дан страдања — у прву недељу после Велики петак.

Реч је о покретном празнику који се прославља након Пасха, у прву недељу после пуног месеца који пада на или непосредно након пролећне равнодневнице. Док код источних хришћана Ускрс може да падне између 4. априла и 5. маја, код западних се увек обележава у периоду од 22. марта до 25. априла.

Из теолошког угла, Ускрс представља темељ хришћанске вере и симбол коначне победе над смрћу. Иако поједина протестантска тумачења посебно истичу значај Велики петак као дана искупљења, већина верника управо у Васкрсењу препознаје суштину вере и наду у вечни живот.

Традиција налаже да се на Велики петак фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. Посебно место има прво офарбано јаје, чуваркућа, за које се верује да чува дом и укућане. Јаја се потом дарују, деле и користе у обичају куцања.

У појединим западним традицијама, јаја доноси ускршњи зец, а често се поклањају и чоколадне посластице у облику јаја и других симбола празника.

Београдски надбискуп Ладислав Немет поручио је да мир почиње од сваког појединца, наглашавајући да је у времену у којем се лако шири говор мржње, неопходно неговати језик разумевања, дијалога и истине.