Школа крива за смрт ђака Алексе Јанковића

Зато што нису предузели неопходне мере да се спречи вишемесечно и брутално вршњачко насиље над учеником Алексом Јанковићем (14), који је после тешке и дуготрајне психичке и физичке тортуре извршио самоубиство, изречене су максималне казне предвиђене законом Основној школи „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу и директорки ове образовне установе. Судија Прекршајног суда у Нишу Тања Бејатовић Савић школу је казнила са 500.000, а сада већ бившу директорку Сузану Поповић Ицковски (прешла је у другу школу) са 50.000 динара.

У образложењу судске одлуке наведено је да су просветна установа и у то време директорка школе кажњени јер су прекршили одредбе Закона о основама система образовања и васпитања и Закон о прекршајима. Посебно се у образложењу наглашава да школа и директорка „сносе кривицу зато што у периоду од 20. новембра 2010. до 10. маја 2011. године нису уопште или благовремено предузели било какве или одговарајуће мере прописане Правилником о протоколу поступања у образовним установама у случају насиља, занемаривања или злостављања“.

Суд је током разматрања пријаве коју су поднели родитељи несрећног дечака утврдио да је током осам месеци, од средине јесени, током зиме и у првој половини пролећа, колико је трајало малтретирање и злостављање Алексе Јанковића, било најмање шест тешких случајева насиља над овим четрнаестогодишњаком. Тешке облике вршњачког насиља извршило је шест малолетних дечака и једна девојчица, наводи се у пресуди суда.

Пре трагичног догађаја какав у Србији није забележен мало је ко веровао Алекси Јанковићу, ученику седмог разреда Основне школе „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу, да је под тешком психичком и физичком тортуром. Нико га није заштитио од неколицине ђака из школе који су прогањали, непрестано малтретирали и тукли где год су га видели или срели. Поверио се дечак родитељима, жалио наставницима и директорки, али... Све је било узалуд.

Сам Алекса Јанковић више пута је тражио помоћ у школи и од школског полицајца. Исто су чинили у његови мајка и отац. Када више није могао да издржи мучење, када су брутална психичка и физичка тортура почели све чешће да се понављају, утучени малишан Алекса одлучио се на очајнички корак. Само неколико сати после тешких батина које је добио од вршњака на путу од школе до куће, 12. маја прошле године, извршио је самоубиство.

Скочио је кроз прозор стана у којем је живео.

Нешто више од годину дана после његове трагичне смрти правда је делимично задовољена. Кажњени су школа и директорка за пропусте. Сазнаје се и да је МУП Србије спровео поступак и дисциплински казнио и школског полицајца и још неколицину припадника из станице „Црвени крст“ нишке Полицијске управе.

Преостало је да Министарство просвете, које је обећало да ће реаговати одмах пошто поступак пред судом буде завршен, предузети мере и против свих осталих у овој нишкој школи који су затајили „у процесу образовања, васпитања и поступања“. Јер, школа је и у време док је Алекса похађао наставу и преживљавао мучење имала, а и сада има, све органе и појединце задужене за реализацију система образовања и васпитања – школски одбор, руководство, психологе, педагоге и наставнике који су се у „случају Алексе Јанковића“ огрешили и о дечака и његову породицу, и о Правилник који предвиђа спречавање насиља, занемаривања и злостављања.

Њихова одговорност за огромне пропусте постоји и не сме се заташкавати.