Данас славимо Светог мученика Стефана Дечанског - Мратиндан

Свети мученик Стефан Дечански краљ српски Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа.

Св. краљ Стефан са Св. Савом и Св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.

Светог Стефана Дечанског многе породице у Србији славе као крсну славу, у народу познатију као Мратиндан. Име је добила по Светом Мартину који се некада прослављао на овај дан.

Црквеном одлуком на овај дан премештена је слава посвећена српском краљу. Заветни је дан свих који болују од очних болести. 

У народу се и данас чује изрека: "Свети Мрата, снег на врата", којом је означен почетак хладног и снежног периода године. Верује се да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит зима ће бити променљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза.

Према народном веровању Свети Мрата је заштитник вукова и данас их сазива и одређује колико оваца којем домаћину смеју да поједи током зиме па се на данашњи дан овце и стока не изводе из торова и штала.

На Мратиндан ништа се не даје из куће, не преде се вуна нити се шта пере, а не раде ни обућари и кројачи.

У неким крајевима Србије домаћин преузима све кућне послове на себе како би породица имала добру годину. Ако одбије да то уради година ће им бити лоша.