Велики празник - Покров Пресвете Богородице

Конкретан догађај који се тога дана спомиње и празнује десио се према хришћанском вјеровању 1. октобра 911. године у време цара Лава Мудрога (или Философа). Служенно је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. Према хришћанском вјеровању, у четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покрива народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање показао је руком Епифанију блаженом, и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!".

МАНАСТИР ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ЂУНИС

Ово Свето место откривено је на чудесан начин 24. јула 1898. г. Тога дана је сеоско девојче, Милојка Јоцић из Ђуниса, пошавши да на овде постојећем извору захвати воде, срела Богородицу. Она јој наложи да на том месту треба подићи цркву.

Догађај је остао забележен заслугом Милојкиног брата и штампан је 1936. г. Мештани су озбиљно схватили Милојкину поруку и исте године саградили малу капелу од дасака. У кратком периоду црквица-брвнара је више пута рушена и обнављана, да би 1921. г.на том месту била подигнута скромна зидана црква . Прилозима мештана, дародаваца из земље и иностранства осамдесетих година нашег века овде је никао велелепан храм.

У манастиру се чува неколико књига из 19. века , али је ризница сваким даном све богатија даривањем верника за које је ово место постало једно од водећих духовних центара и ходочашћа у Србији. Посебно интересантан и драгоцен је један овећи камен неправилног облика који се чува у манастиру. По предању, тај камен је бацила Богородица при сусрету са Милојком и захтевала да се на месту где он падне подигне црква, њој посвећена.

Манастир Ђунис је постао једно од највећих светилишта у Србији, те се сваког октобра, о дану Покрова Пресвете Богородице, окупља по неколико хиљада верника како би присуствовали целоноцном бденију и јутарњој литургији.

Ово Свето место откривено је на чудесан начин 24. јула 1898. г. Тога дана је сеоско девојче, Милојка Јоцић из Ђуниса, пошавши да на овде постојећем извору захвати воде, срела Богородицу. Она јој наложи да на том месту треба подићи цркву.
Догађај је остао забележен заслугом Милојкиног брата и штампан је 1936. г. Мештани су озбиљно схватили Милојкину поруку и исте године саградили малу капелу од дасака. У кратком периоду црквица-брвнара је више пута рушена и обнављана, да би 1921. г.на том месту била подигнута скромна зидана црква . Прилозима мештана, дародаваца из земље и иностранства осамдесетих година нашег века овде је никао велелепан храм.

У манастиру се чува неколико књига из 19. века , али је ризница сваким даном све богатија даривањем верника за које је ово место постало једно од водећих духовних центара и ходочашћа у Србији. Посебно интересантан и драгоцен је један овећи камен неправилног облика који се чува у манастиру. По предању, тај камен је бацила Богородица при сусрету са Милојком и захтевала да се на месту где он падне подигне црква, њој посвећена.

Манастир Ђунис је постао једно од највећих светилишта у Србији, те се сваког октобра, о дану Покрова Пресвете Богородице, окупља по неколико хиљада верника како би присуствовали целоноцном бденију и јутарњој литургији.