ЗА УМОР: Граде викендице поред пластеника

Лесковачки повртари у последњих неколико година поред пластеника са раним поврћем, граде и викендице.

Само у атару села Горње Крајинце, 12 повртара је изградило викендице у којима живе током пролећа, лета и јесени док траје сезона радова. Они објашњавају да су њихове викендице специфичне, јер не служе за одмор већ "за умор".

"Радно место ми је на пет метара од викендице, јер су ми ту пластеници са поврћем. Ово није викендица за одмор већ за умор и ту проводим већи део дана. Понекад одемо кући у село да се мало средим и мало одморим", каже Иван Трајковић из Горњег Крајинца, који између пластеника са раним поврћем има викендицу на два спрата.

Иако су им села у којима живе удаљена на два до пет километара од пластеника, повртари током сезоне највећи део проводе у објектима које су саградили на њивама.

"Овде имамо дневну и спаваћу собу. Радно место нам је на неколико метара од дневне собе. Овде проводимо већи део времена, ту нам је све - посао, друштво. Видите да овде има више људи него у селу. Треба да дођете пред крај зиме када смо ту због могућих мразева по читаву ноћ приправни да палимо ватре", објашњава повртар Бобан Стаменковић, чија породица има пластенике на два и по хектара.

Иако се поврће у лесковачкој котлини гаји вековима, тек са пропадањем друштвених фирми почело се са озбиљном и савременом производњом. Они који су остали без посла, а имају земљу вратили су се на село и самоуправљање заменили приватним бизнисом.

"Радио сам више од две деценије у лесковачкој млекари. Када је почела криза одлучио сам да се бавим повртарством. Ево сад већи део године живим поред пластеника. Видите да сам овде изградио и улице између пластеника, а ту на 10 метара даље ми је и опремљена викендица где ја и сезонски радници једемо, спавамо и одмарамо. Верујте то је једини начин да зарадите у овом послу, јер морате стално да будете на њиви и зато градимо и то што ми зовемо викендица", коментарише повртар Срђан Трајковић који има 22 савремена пластеника.
Изградњу викендица између пластеника повртари, а и пољопривредни стручњаци објашњавају као нужно зло.

"Јесте велико улагање да између пластеника изградите кућу од чврстог материјала, али наши повртари који се озбиљно баве тим послом су принуђени на то. Њима је лакше да ту где раде и бораве, јер би одласком у село губил на времену и додатно се умарали одлазећи час тамо час у пластеник. Добра страна је што су неки почели поред тих викендица да граде и складишта па купци директно камионима дођу у поље инатоваре свеже поврће", каже инжењер у пољопривредно саветодавно стручној служби у Лесковцу Бобан Станковић.

Лесковачки повртари не жале се на тежину посла већ страхују од ниских цена."Ето радили смо део зиме и читаво пролеће, и ево продалил смо купус по десет динара за килограм. Плашимо се шта ће бити кад дозволе слободан увоз воћа и поврћа. Ако нам држава не помогне, нећемо моћи ништа да зарадимо.", јада се Иван Трајковић.

На подручју Лесковца има око 1.000 хектара са пластеницима. Сезона радова у заштићеном простору почиње крајем јануара, а завршава се средином децембра.