ZA UMOR: Grade vikendice pored plastenika

Leskovački povrtari u poslednjih nekoliko godina pored plastenika sa ranim povrćem, grade i vikendice.

Samo u ataru sela Gornje Krajince, 12 povrtara je izgradilo vikendice u kojima žive tokom proleća, leta i jeseni dok traje sezona radova. Oni objašnjavaju da su njihove vikendice specifične, jer ne služe za odmor već "za umor".

"Radno mesto mi je na pet metara od vikendice, jer su mi tu plastenici sa povrćem. Ovo nije vikendica za odmor već za umor i tu provodim veći deo dana. Ponekad odemo kući u selo da se malo sredim i malo odmorim", kaže Ivan Trajković iz Gornjeg Krajinca, koji između plastenika sa ranim povrćem ima vikendicu na dva sprata.

Iako su im sela u kojima žive udaljena na dva do pet kilometara od plastenika, povrtari tokom sezone najveći deo provode u objektima koje su sagradili na njivama.

"Ovde imamo dnevnu i spavaću sobu. Radno mesto nam je na nekoliko metara od dnevne sobe. Ovde provodimo veći deo vremena, tu nam je sve - posao, društvo. Vidite da ovde ima više ljudi nego u selu. Treba da dođete pred kraj zime kada smo tu zbog mogućih mrazeva po čitavu noć pripravni da palimo vatre", objašnjava povrtar Boban Stamenković, čija porodica ima plastenike na dva i po hektara.

Iako se povrće u leskovačkoj kotlini gaji vekovima, tek sa propadanjem društvenih firmi počelo se sa ozbiljnom i savremenom proizvodnjom. Oni koji su ostali bez posla, a imaju zemlju vratili su se na selo i samoupravljanje zamenili privatnim biznisom.

"Radio sam više od dve decenije u leskovačkoj mlekari. Kada je počela kriza odlučio sam da se bavim povrtarstvom. Evo sad veći deo godine živim pored plastenika. Vidite da sam ovde izgradio i ulice između plastenika, a tu na 10 metara dalje mi je i opremljena vikendica gde ja i sezonski radnici jedemo, spavamo i odmaramo. Verujte to je jedini način da zaradite u ovom poslu, jer morate stalno da budete na njivi i zato gradimo i to što mi zovemo vikendica", komentariše povrtar Srđan Trajković koji ima 22 savremena plastenika.
Izgradnju vikendica između plastenika povrtari, a i poljoprivredni stručnjaci objašnjavaju kao nužno zlo.

"Jeste veliko ulaganje da između plastenika izgradite kuću od čvrstog materijala, ali naši povrtari koji se ozbiljno bave tim poslom su prinuđeni na to. Njima je lakše da tu gde rade i borave, jer bi odlaskom u selo gubil na vremenu i dodatno se umarali odlazeći čas tamo čas u plastenik. Dobra strana je što su neki počeli pored tih vikendica da grade i skladišta pa kupci direktno kamionima dođu u polje inatovare sveže povrće", kaže inženjer u poljoprivredno savetodavno stručnoj službi u Leskovcu Boban Stanković.

Leskovački povrtari ne žale se na težinu posla već strahuju od niskih cena."Eto radili smo deo zime i čitavo proleće, i evo prodalil smo kupus po deset dinara za kilogram. Plašimo se šta će biti kad dozvole slobodan uvoz voća i povrća. Ako nam država ne pomogne, nećemo moći ništa da zaradimo.", jada se Ivan Trajković.

Na području Leskovca ima oko 1.000 hektara sa plastenicima. Sezona radova u zaštićenom prostoru počinje krajem januara, a završava se sredinom decembra.