Плачемо иза тамних наочара

После две године снимања и рада, у Нишу је приказан први документарни филм о рокенрол сцени у том граду "Ми плачемо иза тамних наочара". Велимир Станојевић и Маријан Цветановић радили су на филму скоро две године.

О нишкој рок-сцени у филму говори више од седамдесет музичара, критичара и менаџера. Аутори, који су обрадили период од 1991. до данас, говоре о значају нишке рок сцене, али и чињеници да се у ширим оквирима све свело на Кербер и Галију.

Маријан Цветановић каже да је циљ овог филма, који је сниман на педесет локација, да се наредним генерацијама које ће свирати рокенрол остави поуздан документ.

"Ово јесте пионирски подухват. Многи медији су се бавили музиком из Ниша, али углавном је само једна група била у фокусу. Први пут се неко бави целокупном сценом", истиче Велимир Станојевић.

Милош Вукотић, из групе Ружне религиозне лутке, каже да нишка сцена није довољно примећена и да се, без обзира на љубомору и сујете, у Нишу правила одлична музика:

"Тада је још било време када су се људи делили на панкере, хеви-металце... То су биле неке дечје болести и играрије, али је музика која се правила била одлична."

Велимир Станојевић додаје да од 2008. године долази до успона рок музике у целој Србији, не само у Нишу:

"Мислим да се људи враћају рок музици, а клинцима који почињу да свирају то изгледа врло романтично."

Снимање филма је помогао Савет за културу града Ниша, а аутори кажу да је прикупљени материјал добра база за серију документараца о нишкој рок сцени.