2019. без педијатара, гинеколога...

Наиме, поред струка које су већ дефицитарне, у наредних пет година Србија би могла да остане без гинеколога, педијатара, интерниста и кардиохирурга. Такође, Више од половине лекара специјалиста у нашој земљи старије је од 50 година, додаје лист.

Директор Клиничког центра Србије Миљко Ристић рекао је да је систематизација у КЦС урађена пре десет година, да се на појединим клиникама обим посла увећао и за 100 одсто, те је ова установа била приморана да упркос забрани, прими одређен број лекара на сопствени рачун.

Међутим, питање је како ће мањак особља надокнадити установе које за то немају средства. Директорка Лекарске коморе Србије Татјана Радосављевић упозорава да у нашој земљи већ годинама нема довољно радиолога, анестезиолога и патолога, а да би, због старосне структуре лекара и све масовнијег одласка специјалиста у иностранство, у наредних неколико година могли да останемо и без других стручњака.

"Више од 60 одсто гинеколога, педијатара и интерниста старије је од 55 година. Сличне старосне структуре су и кардиолози. У наредних три до пет година доста њих ће отићи у пензију, и тада ће и ова занимања бити дефицитарна", каже Радосављевићева.

Саговорница Данаса додаје да је реформа здравственог система неопходна, јер су са разлогом незадовољни и лекари и пацијенти. Досадашње реформе здравства у протекле две деценије су биле само козметичке природе.

Доносиле су се стратегије, усвајали закони, мењали и допуњавали прописи, али суштинских промена није било. Здравствени систем Србије је другу годину заредом проглашен најгорим у Европи, а на зачељу смо и по издвајању новца по глави осигураника.

Наиме, за основне здравствене услуге по осигуранику се годишње издваја од 220 до 230 евра, а да притом пацијенти и не знају шта за тај новац могу да добију.

"Пакет здравствених услуга још није дефинисан, иако се то годинама најављивало, јер то је непопуларна мера. Како саопштити пацијенту које лекове или услугу може добити бесплатно, када је сума од 230 евра мала", напомиње Радосављевићева.

Она додаје да недостатак новца јесте један од разлога лошег стања у здравству, али да се оно и са постојећим средствима може поправити, и то бољом организацијом рада и система.

"Деполитизација и департизација су први корак ка томе. Затим смањење администрације. Политици није место у здравству, а ушла је када је и вишепартијски систем успостављен у држави. Директори здравствених установа треба да буду менаџери, али људи из здравствене струке, а не политичари или економисти", истиче Радосављевићева.

У склопу здравствене реформе, према речима саговорнице Данаса, требало би успоставити тржиште здравственог осигурања, које би поред постојећег државног укључило и приватно осигурање. "Требало би увести допунско и добровољно осигурање. Допунско произилази из обавезног и нуди шире услуге, док код добровољног осигураник плаћа неку врсту луксуза, попут одређене болесничке собе", каже Радосављевићева.