Пластичне кесе као еколошки проблем

У продавницама су кесе често бесплатне, али у питању су искључиво пластичне кесе, које загађују животну средину.

За сада у Србији нема закона који регулише производњу и дистрибуцију пластичних кеса, те решења овог проблема још увек нема. Сваком куповином у Србији искористи се бар једна пластична кеса, која ће касније највероватније завршити као "украс“ крај пута или на неком дрвету. Процењује се да сваки становник Србије искористи 150 пластичних кеса током једне године.

Потрошачка култура и недостатак законске регулативе доводе до неконтролисаног трошења и бацања пластичних кеса. Многи грађани, међутим, кажу да би радије користили папирне кесе него стандардне, пластичне.

Велики трговински ланци у Србији не нуде алтернативу пластичним кесама приликом куповине. Ипак, поједини ланци свесни су своје одговорности тако да планирају да у наредним годинама ту праксу мењају. На пример хипермаркет Интерекс планира да купцима ускоро омогући избор.

Недавно је у Тихом океану откривен пластични плутајући "скуп" ђубрета величине две Америке. Невидљиви континент није могао бити уочен из ваздуха или сателита све док се љубитељи мора нису нашли унутар плутајуће депоније.

Међу пластичним кесама, могуће је да се налазила и нека употребљена у Србији. У Србији нема ни законске регулативе, па ни начина како санирати или бар ублажити проблем.

У Кини ће до 2010. године бити забрањено коришћење пластичних кеса. Домишљати Кинези чак и рециклирају пластичне кесе, правећи од њих синтетичке мајице.