Брокери поручују: пропуштате добру зараду

Што се тиче сигурности обвезница, већ то што их купују банке основане страним капиталом довољно говори. Те хартије су далеко сигурније од акција, које су такође доступне физичким лицима. А што се тиче штедње, не треба заборавити да и за њу гарантује држава, до суме од 50.000 евра. Током овог месеца одржане су две аукције записа, прва пре три дана, у износу од 75 милиона евра, и друга 15. марта од десет милијарди динара. Прва има рок доспећа од пет година а друга 53 недеље, односно у марту 2017. Обвезнице у еврима су плануле, док је код динарских продато нешто више од трећине.

Та новина је још свежа, али наши људи почињу да користе ту шансу: од два до три одсто од сваког пакета пазаре они. То је штета јер су камате на те папире високе и крећу се од осам одсто за динаре до пет процената за обвезнице деноминоване у еврима. То је знатно више него код штедних улога.

"Од сваког пакета који држава пласира физичка лица купе од два до три одсто", каже брокер Бранислав Јоргић.

– Добри купци су банке. Оне тако пласирају новац који имају на рачунима, а у ту сврху користе и орочену штедњу грађана. Сматрам да би се грађани више заинтересовали за тај вид улагања ако би се он више промовисао код нас. Осим што нису обавештени о могућностима тог новог улагања, многи су и неповерљиви. Трећи кривац су мале могућности. Основне суме које се морају издвојити су за наше услове доста високе. Минимална улагања су 5.000 евра, односно 50.000 динара за оне у домаћој валути.

Грађани имају још један разлог да се одлуче за обвезнице а то је податак да су приноси који се добију на основу њих ослобођени пореза. На штедне улоге, односно камату која се по том основу приходује, стопа пореза је 15 одсто.

Исплативост штедње у обвезницама је сасвим јасна. На штедне улоге орочене на годину камате су у просеку 1, 5 одсто код евра, односно седам процената за динаре. Код обвезница је за евро од 4, 5 до пет одсто, а код динара од четири до осам. Исплативост не треба посебно рачунати, поготово када се зна да је лане инфлација од нас била око два одсто.

Куповина је нешто компликованија процедура. Грађанин који жели да купи обвезнице не може то урадити сам. Треба да се јави брокеру и с њим закључи уговор о куповини. Следећи корак је отварање рачуна у банци где се депонује новац и издаје налог брокеру за куповину. Та трансакција и ново власништво обавезно се убележавају у Централни регистар хартија од вредности, што доноси додатни трошак од око 0, 5 одсто. Ако купац обвезница пожели да прода своје папире пре рока, може то учинити. Продаја иде преко Берзе, а цена зависи од тренутне понуде и потражње.

Девизна штедња у Србији је 8, 7 милијарди евра. Од тога је највећи део – 91, 5 одсто – баш у тој валути. То је сасвим солидна база за улагање, али наши улози су у просеку мали. Концем поршле године свега 4.900 грађана је на рачунима имало 100.000 евра, а 21.760 њих половину те суме. Доминирају улози од 2.000-3000 евра. То је мало и за једну обвезницу. Јоргић саветује да грађани удруже средства и за почетак купе макар једну обвезнцу те да тако после, када она доспе на наплату, поделе и трошкове и зараду. Међутим, ту сагласност је код нас због менталитета тешко постићи. А штета јер је зарада прилична.