Ципеле из Врања за руско тржиште

-Циљ нам је да у наредном периоду заокружимо процес производње мушке обуће. Требало би ускоро да нађемо страног партнера са којим бисмо заједно уложили у производњу. Имамо довољно искуства и могућности да стварамо сопствени бренд који би се временом развијао – каже у разговору за "еКапију" Зоран Стоилковић, власник фирме "Минеx" Врање.

Са колекцијом мушких ципела "Минеx" се већ појавио на сајмовима, а та обућа се може наћи у продавницама у Београду, Нишу, Панчеву и др.

Врањски обућари су и раније освајали свет, када је "Коштана" запошљавала две хиљаде радника и производила дневно 30.000 пари обуће.

- Након распада "Коштане" формирано је десет предузећа са 100-150 радника. Осим тога у нашем крају послује педесетак предузећа са по десет радника. Обућари са подручја Пчињског округа запошљавају око 2.000 радника. Раније смо појединачно наступали али смо уз велику подршку УСАИД-а формирали асоцијацију. Четрнаест фирми је формирало кластер "Коштана Схоес Врање", тако да наступамо заједно – напомиње Стоилковић.

Наш саговорник најављује учествовање кластера на сајмовима у Русији и Италији, и каже да су на сајму у Дизелдорфу остварили доста контаката.

- Кроз пословање путем кластера бићемо конкурентнији. На сајму у Немачкој се појавило доста компанија који су заинтересовани за сарадњу са нашом асоцијацијом. Близу смо тог тржишта и можемо да парирамо фирмама са Далеког истока. Циљ нам је да добијемо посао од партнера из Немачке, јер сарадња са њима обећава сигурност, боље су цене, а и чини ми се да можемо испунити њихове захтеве.

Петнаест година успешног пословања са Италијанима

Зоран Стоилковић је након 14 година проведених на руководећим позицијама у "Коштани" одлучио да 1997. оснује своју фирму која је на почетку имала 20 запослених.

-Због недостатка средстава нисам кренуо са прозводњом обуће, јер је потребно не само улагање у производњу већ и улагање у развој бренда. Кренуо сам са услугом односно са тзв. лон пословима. У почетку смо производили делове за дечију обућу за фирму "Кико", а после тога смо 2-3 године радили за "Царменс".

Када је 2002. број радника у "Минеx"-у повећан на 80, уговорена је прозводња са познатом италијанском компанијом "Неро Гиардини".

-Десет година већ производимо за њих горње делове обуће. Када је наступила криза 2008. дошло је до прекида прозводње. Два месеца смо били без посла јер нисмо имали налоге од Италијана. То су били велики трошкови за фирму. Тада сам дошао на идеју или да отворим трећу смену или да отворим нову фабрику где бих радио за другог купца јер је мала вероватноћа да неће бити посла ако сарађујемо са два партнера. У разговору са председником Владичиног Хан сам сазнао да овде има доста незапослених и одлучио да погон отворим у овој општини. Пошто смо ми извозно предузеће добили смо подстицаје за запошљавање 50 радника од Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА).

У погон у Владичином Хану "Минеx" је уложио 350.000 ЕУР. На почетку производње у марту 2011. радили су делове обуће за домаће купце, а већ у априлу су почели да производе делове обуће за италијански бренд "Мосцхино"

- Хан нема довољно стручњака у овој области тако да смо људе из других занимања слали шест месеци на обуку. "Мосцхино" је веома захтеван, тако да је првих 5-6 месеци рада за њих било веома тешко, али смо успели да завршимо сезону без неких проблема у роковима и квалитету – каже саговорник "еКапије".

Данас производе комплетан горњи део обуће у једној сезони за "Мосцхино", а у следећој за "Натурино". Као полупроизвод извозе у Италију где се спаја са ђоном.

Стоилковић објашњава да обућа не може да носи натпис "маде ин Италy" ако се доњи делови израђују ван Италије.

-Било шта што припада ђону мора да буде урађено у Италији, зато ми производимо само горње делове, али све сировине добијамо из Италије. Ма колико обућарство напредовало и имали аутоматске машине, израда горњих делова изискује много ручних операција. То је за запад доста скупо јер је тамо радник најскупљи – објашњава први човек "Минеx"-а.

Из оба погона дневно изађе 600-700 пари дечје, женске и мушке обуће, односно горњих делова.

Ако решите да купите "Мосцхино" ципеле, сетите се да је велика вероватноћа да је "боља половина" наша, односно произведена на југу Србије.