„Цумтобел“ добија 50.000 евра по раднику?

Председник Србије Александар Вучић је 29. јануара ове године – тада још као премијер – био „посебно срећан". Тог је дана обзнанио да ће дефинитивно фабрику у Нишу отворити аустријска компанија Цумтобел коју је Вучић описао као „Мерцедес у свету најновијих технологија расвете“. И ту није погрешио – ова фирма са седиштем у Дорнбирну на крајњем западу Аустрије јесте лидер на европском тржишту расветних система, запошљава скоро 7.000 радника и годишње обрће 1,3 милијарди евра. Према најави, Цумтобел ће у Нишу инвестирати 30 милиона евра.

Јефтина радна снага у Нишу

У аустријској компанији не скривају зашто иду у Србију. Локални лист Форалбергер нахрихтен известио је са скупштине акционара Цумтобел Групе АГ  на којој је генерални директор фирме (ЦЕО) Улрих Шумахер на бојазни синдикалаца и ситних акционара одговорио да неће бити пребацивања радних места из аустријске покрајине Форалберг у Србију, већ да је инвестиција у Нишу „дугорочно осигурање за Форалберг“.

Званично су страни инвеститори добили 860 милиона евра субвенција – само у последње две године. Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку каже да дебљи крај извлаче радници.

Алфред Фелдер из Управног одбора компаније је појаснио да је разматрано осам источноевропских земаља те да је Србија понудила најбоље параметре међу којима је навео: довољно радне снаге – уз опаску да је незапосленост у Нишу око 30 одсто, затим ниске зараде, добру инфраструктуру и логистику. И још да српска влада даје осам милиона евра подстицаја.

Како је објашњено, 70 одсто компоненти ће у Ниш стизати из Аустрије, а на југу Србије ће се склапати за шта „у првој фази“ треба да буде упослено 150 радника. То би значило да је влада у Београду Цумтобелу осигурала субвенције, подстицаје или друге олакшице у укупном износу од 53.333 евра по раднику! Уколико би се зарада кретала као у сличним фабрикама страних инвеститора у Србији – негде између минималне и просечне – ова сума је довољна да Цумтобел покрива трошкове радне снаге пуних десет година.

У обраћањима српских званичника до сада није било речи о износу подстицаја, осим изјаве градоначелника Ниша Дарка Булатовића да би локална самоуправа требало да „донира“ десет хектара земљишта.

Такође, није јасно како се најаве аустријске компаније да ће се у Нишу само склапати производи уклапа са најавама директора Привредне коморе Марка Чадежа да је ово прилика за нишки регион „да се полако враћа на оно што је некада умео јако добро да ради, а то је да ствара иновативну технологију и добре ствари“.

Затворен погон у Узингену

Иначе локални аустријски и немачки листови су до сада више пута писали о могућем губитку радних места у тамошњим фабрикама због одласка Цумтобела у Ниш. Рецимо у варошици Узингену близу Франкфурта на Мајни заиста је затворен погон са 150 радника што ј изазвало штрајк, протест синдиката и огорченост радника због, како је тумачено, селидбе производње у јефтину Србију.

„У новом погону у Србији би требало да се производе управо артикли чија цена на тржишту полако пада због велике конкуренције“, писао је тада локални Узингер анцајгер: „Јефтинијом производњом би Цумтобел бар у одређеним тржишним сегментима требало да остане конкурентан. Али истовремено жели и да се етаблира на тржиштима југоисточне Европе.“

Око 35 одсто акција компаније је под контролом породице Цумтобел, око 60 одсто је у поседу мањих акционара.

Камен темељац

За долазећи петак је планирано полагање камена-темељца фабрике од 40.000 квадратних метара у Нишу. То ће, нема сумње, поново дати згодне слике српских политичара и страних инвеститора. Можда тада јавност буде обавештена о финансијској конструкцији доласка Цумтобела у Ниш и средствима која за то издвајају грађани Србије кроз буџет или бесплатно земљиште. Почетак производње се очекује пословне 2018/2019. године, а српски медији су преносили да ће то ипак бити календарска 2018. година.

Цумтобел Група већ је прошле године отворила пројектни центар у Београду. Центар који је у Србију пресељен из Пољске запошљава електроинжењере и архитекте.

Немања Рујевић, Дојче Веле