Деценије пропуштених прилика - Има ли Србија алтернативу гасу из Русије?

Вест да је Савет Европске уније усвојио преговарачки став о уредби којом се постепено укида увоз руског природног гаса, проширила се и на Србију, која је пред великим изазовом. Стручњаци за "Блиц Бизнис" упозоравају да тек предстоји тежак период, тим пре што наша земља нема реалну алтернативу за снабдевање овим енергентом.

Нова правила предвиђају потпуну забрану увоза руског гаса, укључујући и ЛНГ, од 1. јануара 2028. године, уз прелазни период за постојеће уговоре, а она ће погодити и Србију као земљу која добија гас из Русије преко територије земље чланице Европске уније односно Бугарске.

Одлука Европског савета о забрани увоза и транзита руског гаса и нафте могла би, према речима Војислава Вулетића, енергетског стручњака и председника Скупштине Удружења за гас, да има озбиљне последице по енергетски систем читаве Европе, а посебно по земље које зависе од снабдевања преко Турског тока, међу којима је и Србија.

Вулетић за "Блиц Бизнис" подсећа да је Европа годишње добијала око 160 милијарди кубних метара гаса из Руске Федерације, што је приближно 35 одсто укупних потреба континента. Укидање тог извора, како истиче, представља огроман удар на енергетску стабилност, нарочито у зимским месецима.

- Европа је енергетски зависна. Нема довољно сопствене нафте и гаса и мора да увози, из Русије или Алжира, али мора. Међутим, сви ти извори заједно нису довољни да задовоље европске потребе. Укинути руски гас значи ући у ситуацију која је практично неодржива - каже Вулетић.

Вулетић упозорава да би прекид испорука руског гаса могао довести до колапса грејне сезоне.

- Замислите Нови Београд без гаса, све топлане у Београду раде на природни гас, а резервно гориво је мазут, који се опет добија из нафте. Ако се забрани и увоз руске нафте, то значи да ни мазута неће бити. То је најгори сценарио - истиче он.

Милош Здравковић, стручњак за енергетику додаје да се Европа сада суочава с последицама деценијског ослањања на руске енергенте, док Србија трпи индиректне ударе те политике без довољно развијених резерви и алтернативних праваца снабдевања.

- Европа је некада добијала око 40 одсто свог гаса из Русије. Тај гас је био темељ европске индустрије. Сада се тај систем руши, и што је најважније, тај гас одлази неповратно - истиче Здравковић.

Он подсећа да су Руси, док је Европа говорила о „диверсификацији снабдевања“, паралелно радили на диверсификацији извоза.

- Изградили су терминале на Пацифику, у Владивостоку и Сахаљину, затим гасоводе Снага Сибира 1 и Снага Сибира 2. Овај други користи гас из Западног Сибира, који је до сада био намењен европским потрошачима. Тај гас сада иде ка Кини - упозорава Здравковић.

"Бугарска би могла да затвори вентиле"

Највећи ризик, према његовим речима, јесте зависност Србије од транзита гаса кроз Бугарску, чланицу ЕУ која би, како каже, могла да „послушно следи одлуке Брисела“, што је та земља и најавила.

- Они ће да затворе вентиле и спрече доток гаса преко Балканског тока за Србију, Мађарску и Словачку. Ми немамо алтернативу, добијамо симболичне количине из Азербејџана, које не би могле да покрију ни потребе Ниша, а камоли целе земље - наводи Вулетић.

Вулетић подсећа да одлуке Европског савета још нису аутоматски обавезујуће за све државе чланице, али упозорава да би, уколико се све земље сложе, последице биле озбиљне: „То би значило директно угрожавање међународних уговора и енергетске безбедности региона.“

"Европа се понаша као неко ко сече грану на којој седи"

Критикујући политичке одлуке које су се јуче чуле у Луксембургу, Вулетић поручује да је Европа „сама себи највећи непријатељ“.

- Ово што Европа ради је као кад неко седи на дрвету и сече грану на којој седи. Доносити одлуке које сопствену привреду и грађане остављају без грејања и горива, то може само неко ко није свестан последица. Енергетски системи не могу да се мењају преко ноћи, потребно је годинама да се изгради нова инфраструктура и обезбеди алтернативни извор - наглашава Вулетић.

И Здравковић упозорава да су последице овакве политике већ видљиве у најјачим европским економијама.

- Видели сте како реагују Немачка индустријска комора, привредници из Баварске, они су највише погођени. Чак је и Марио Драги, бивши премијер Италије и бивши председник Европске централне банке, упозорио Европску комисију да одлуке о забрани руских енергената представљају "опасну илузију" - каже он.

Складишта гаса недовољна

Говорећи о могућностима да Србија повећа резерве, Вулетић подсећа да капацитет подземног складишта у Банатском Двору износи нешто више од 400 милиона кубних метара гаса, што представља тек око 20 одсто годишње потрошње.

- Имамо и складиште у Мађарској, капацитета око 170 милиона кубних метара, али су то мале количине - довољне да покрију највише два до три зимска месеца - објашњава Вулетић и додаје да би било какво проширење складишних капацитета или изградња нових гасовода „захтевало године припрема и дозвола“.

Према речима Вулетића, ако до забране транзита руског гаса заиста дође, Србија и регион улазе у енергетску кризу без преседана.

- Једини који може да спречи такву катастрофу јесте амерички председник Доналд Трамп, уколико испреговара са Европом да не доноси одлуке којима сама себи прави штету, међутим, то онда није ни Америци у интересу, због ТНГ, закључује Вулетић.

Здравковић упозорава да, без нових складишта и дугорочних уговора, Србија остаје енергетски рањива.

- Наша једина шанса је да из Мађарске, ако буду имали вишкове, повучемо део њихових залиха. Они имају дугорочни уговор с Русијом до 2036. године, што им даје стабилност. Ми то, нажалост, немамо - каже он.

Има ли Србија уопште алтернативу?

Годинама уназад, грађење алтернативе за руски гас за нас је било не само питање цене, већ и чињеница да за неке од тих пројеката, попут везе за ТНГ, још увек не постоје технички услови.

Прецизније, стратегија за Србију која подразумева одустајање од руског гаса је диверзификација извора и ослањање на увоз ЛНГ из Грчке, преко терминала Александрополис и гасне интерконекције Ниш-Димитровград, као и гаса из Азербејџана преко ТАП/ТАНАП система и гаса неруског порекла из Мађарске (ЛНГ из Хрватске), уз домаће залихе и набавку на тржишту ЕУ.

Овај сценарио предвиђа велика улагања у нову инфраструктуру, а вероватно и знатно вишу цену, пошто је ЛНГ скупљи од руског гаса.

Поред тога, могућ је и сценарио у коме се наставе испоруке руског гаса преко Турског тока, уз техничко ребрендирање порекла гаса, уз додатни увоз ЛНГ из Турске (неруски или мешани) и гаса из Азербејџана.

Прелазни модел који би омогућио постепену диверзификацију подразумевао би да у Србију стиже пре свега ЛНГ из Грчке и гас из Азербејџана, уз одређени удео руског гаса преко Турске (декларисаног као турски гас) и набавке из Мађарске и Румуније.

"Пропустили смо деценију"

Здравковић истиче да Србија данас плаћа цену година пропуштених улагања у енергетске капацитете.

- Да смо пре десет година градили гасна складишта и реверзибилне електране, сада би ситуација била другачија. Имали бисмо време да се прилагодимо и амортизујемо шокове - објашњава он.

Тренутно, Србија располаже само једним већим складиштем - Банатским Двором. Дневно се из њега може испумпавати до 5 милиона кубних метара, док је доток свега 3 милиона.

- Мађарска, на пример, има 6,4 милијарде кубних метара складишних капацитета, од чега је 4,5 до 4,7 милијарди оперативно - наглашава Здравковић.

Он подсећа да су Руси својевремено нудили проширење Банатског Двора на 750 милиона, па чак и до милијарду кубних метара, али да та понуда није искоришћена.

Интерконекције постоје само на папиру, Бугарске цеви уско грло
Говорећи о гасним интерконекцијама, Здравковић објашњава да капацитет повезаности Србије с Бугарском износи теоретских 1,8 милијарди кубних метара годишње, али да то у пракси није оствариво.

- Бугари нису завршили проширење својих цеви, нити терминал у Александрополису има довољне количине гаса. И када би све било спремно, из тог правца можемо обезбедити највише 1,8 милијарди кубних метара, а само наша индустрија годишње троши 1,73 милијарде. Градови који се греју на гас троше додатних 650 милиона, а домаћинства око 300 милиона кубних метара. Дакле, чак и у најбољем сценарију, фали нам милијарда кубика годишње - објашњава Здравковић.

Шта је REPowerEU?

REPowerEU је заједничка европска акција за доступнију, безбеднију и одрживу енергију

Европска комисија је раније предложила нацрт плана којим би Европа постала независна од руских фосилних горива значајно пре 2030. године, почевши од гаса, у светлу руске инвазије на Украјину.

РЕПоверЕУ ће настојати да диверсификује снабдевање гасом, убрза увођење обновљивих гасова и замени гас у грејању и производњи електричне енергије.

Србија чека нови уговор

Србија од увоза гаса из Русије, одакле задовољава више од 80 одсто потреба за тим енергентом. По подацима Републичког завода за статистику, то је за 13 одсто мање у односу на 2024.

Од почетка руске агресије на Украјину Србија покушава да установи нове правце снабдевања.

У Србију је 2024. ушао гас из Азербејџана, са којим је до 2026. договорена годишња испорука до 400 милиона кубних метара.

Годишње потребе Србије су три милијарде кубних метара природног гаса.

Десетогодишњи уговор Србија са Русијом о снабдевању гасом истекао је у мају.

Нови уговор за сада није потписан.

Министри енергетике Европске уније усвојили су на састанку у Луксембургу одлуку о прекиду увоза руског гаса након 2027. године. Предлог који је поднела Европска комисија у Савету је добио потребну већину гласова. Против су биле Мађарска и Словачка, две земље ЕУ које немају излаз на море.