Фискални савет: Повећање плата превелико, неодрживо и неодговорно

Фискални савет објавио је своју оцену ребаланса државног буџета у којој се као економски најштетнија мера коју доноси ребаланс издваја "превелико повећања зарада у општој држави у распону од осам до 15 одсто" и додаје да је повећање какво се планира "неутемељено у привредном расту" и тиме "фискално неодрживо и неодговорно".

"Ефекат ове мере, заправо је минималан у 2019. години, јер ће се увећане зараде исплатити само у једном месецу (децембру), али ће зато у 2020. коштати државу 12 пута више и представљаће ограман и трајан фискални терет", оценио је Фискални савет.

У документу који је Фискални савет доставио медијима наглашава се да је повећање плата у општој држави оправдано, али у мери у којој расте привредна активност, "чега се Влада већ другу годину не придржава", јер су буџетом за ову годину плате већ повећане у просеку за девет одсто, иако ће привредна активност расти од пет до 5,5 одсто.

Фискални савет је оценио и да новчана помоћ пензионерима од 5.000 динара није добра мера социјалне политике и да је проблем са том мером то што "социјални положај грађана није могуће и не сме се утврђивати на основу њиховог статуса", као и да се процењује да око 100.000 старих у Србији нема пензију и да се неће квалификовати за предвиђену социјалну помоћ, док постоје и пензионери којима таква помоћ није неопходна.

Као економски најбоља страна ребаланса издвојен је пораст инвестиција у путну инфраструктуру за 13 милијарди динара, али се додаје да није извесно да ће се ти расходи остварити према плану. У оцени се објашњава да је реч о изградњи аутопута Појате-Прељина за око 13 милијарди динара, али да је упитно да ли ће радови бити обављени у ребалансом предвиђеном периоду, јер радови на том путном правцу нису почели.

Савет је нагласио да је Закон о конверзији швајцарских кредита донео неоправдани буџетски трошак од девет милијарди динара, а да се сада ребалансом буџета формализују и јавни трошкови његовог усвајања и да не би требало изгубити из вида да ће буџет и у наредним годинама бити ускраћен за још око две милијарде динара услед ненаплаћеног пореза на добит.

Фискални савет је оценио и да се ребалансом предвиђа додатно увећање за 10 милијарди динара за већ неуобичајено високе расходе за опремање војске и полиције.

Било је очекивано да после осетнијег раста у претходне две године расходи у тој области почну да опадају и тиме отворе простор за друга важна капитална улагања, међутим - ребаланс буџета доноси додатну куповину опреме за полицију у војску и не наговештава очекивани преокрет у будућности, оценио је Фискални савет.

Спољнотрговински дефицит већи за 14,5 одсто у односу на прошлу годину

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период од јануара до августа 2019. године износи 26,9 милијарди евра, што је пораст од 7,9 одсто у односу на исти период прошле године, саопштио је Републички завод за статистику.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 11,488 милијарди евра и то је повећање од 6,9 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Увоз робе имао је вредност од 15,4 милијарде евра, што представља повећање од 8,7 одсто у односу на исти период прошле године. Изражен у еврима, дефицит износи 3,9 милијарди евра, што је повећање од 14,5 одсто у поређењу са истим периодом 2018. године.

Индустријска производња у Србији у августу 2019. године у односу на август 2018. године, већа је за 0,5 одсто док је у периоду јануар - август 2019. године, у поређењу са истим периодом 2018. године, мања за 1 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

Забележен је раст у рударству од 17,5 одсто и у снабдевању електричном енергијом, гасом и паром од 4,5 одсто.

Пад је забележен у прерађивачкој индустрији од 1,8 одсто, наводи РЗС.

Према РЗС, подаци о индустријској производњи по наменским групама у августу 2019. године, у односу на исти месец претходне године, показују раст у производњи енергије и нетрајних производа за широку потрошњу.

Обим индустријске производње у августу 2019. године, у односу на август 2018, бележи раст код 13 области, а пад код 16 области, каже статистика РЗС.

Највећи утицај на раст индустријске производње у августу 2019. године, у односу на исти месец 2018. године, имале су производња основних фармацеутских производа и препарата, експлоатација угља, производња електричне енергије и остале прерађивачке делатности, закључено је у саопштењу.