Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Фискални савет: Рекордан дефицит буџета, проблеми годинама гурани под тепих

Bookmark and Share

10.11.2020. Н1

Нови ребаланс овогодишњег буџета који је предложила Влада Србије показује да је здравствена криза погодила буџет знатно више од очекивања, услед нерешених проблема из ранијег периода, па ће бити изазов да се јавне финансије поново ставе под контролу, оценио је данас Фискални савет.

Фискални савет: Рекордан дефицит буџета, проблеми годинама гурани под тепих

"Велика замерка на предложени ребаланс је изражена нетранспарентност јавних расхода, која је додатно повећана у односу на претходне буџете", навео је Фискални савет у анализи предлога ребаланса буџета о којем ће сутра почети расправа у Скупштини Србије.

Ребалансом је предвиђен дефицит републичког буџета од 483 милијарде динара (8,8 одсто БДП-а) док је на нивоу опште државе планиран дефицит од 492 милијарде динара (8,9 одсто БДП-а).

"Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40 одсто у односу на до сада највеће остварене дефиците из 2012. и 2014. године. Уз то, компаративна анализа показује да ће дефицит Србије у 2020. бити и међу највећим у југоисточној Европи (где ће у просеку износити 7,5 одсто БДП-а)", наводи се у анализи Фискалног савета. Додаје се да се такво увећање буџетског дефицита не може објаснити само утицајем пада БДП-а на јавне приходе и непосредним трошком спроведених антикризних мера.

"То је неочекиван резултат узимајући у обзир чињеницу да је привреда Србије знатно мање погођена здравственом кризом (очекујемо пад БДП-а Србије од око 1,5 одсто у поређењу са око пет одсто у ЦИЕ). С блажим падом привредне активности требало је да Србија има и осетно мањи дефицит него у ЦИЕ – што се не дешава. Добар део дефицита у 2020. настао је заправо тако што је здравствена криза оголила проблеме који су дужи низ година гурани под тепих", указао је Фискални савет.

Како је објашњено, први разлог за то је што је Србија "једина земља у ЦИЕ која је спровела скупу и економски неефикасну меру исплате 100 евра свим пунолетним грађанима, која је (неоправдано) повећала дефицит Србије за додатних 1,3 одсто БДП-а".

"Други разлог је то што је током кризе држави на наплату дошло дугогодишње недовољно улагање у здравствени систем. Због тога су здравствени трошкови Србије током кризе морали да буду око 0,6 одсто БДП-а већи него у земљама ЦИЕ", навео је Фискални савет.

Истакнуто је да је криза оголила и слабости у пословању државних и јавних предузећа (Ер Србија, ЕПС) која су из буџета добила помоћ у укупном износу од 0,4 - 0,5 одсто БДП-а.

"Да Србија у кризу није ушла са структурним слабостима јавних финансија и да није спроводила нерационалне мере економске политике, дефицит државе био би око 6,5 одсто БДП-а уместо 8,9 одсто БДП-а", оцена је Фискалног савета. По процени Фискалног савета "ова година ће се завршити и са неодрживо великим издацима за плате запослених у јавном сектору јер су оне у 2020. прекомерно повећане (за око 10 одсто).

"Добро је што су јавне инвестиције ребалансом буџета знатно повећане и у односу на претходни ребаланс из априла и у односу на иницијални буџет с којим се ушло у 2020. годину", сматра Фискални савет.

У односу на првобитно планирани буџет инвестиције су повећане за око 27 милијарди динара (230 милиона евра), а главни разлог за ово повећање су, како се наводи у анализи ванредни трошкови за набавку медицинских апарата и изградњу и опремања ковид-болница које процењујемо на око 200 милиона евра.

"Није објашњено на шта тачно одлази око 150 милиона евра повећања нето буџетских позајмица (претпостављамо да највећи део тих средстава иде за Ер Србију). Канцеларија за јавна улагања добила је нових 100 милиона евра без било каквог објашњења намене тих средстава, што је неочекивано имајући у виду да се истим ребалансом, на пример, транспарентно показују инвестициони пројекти који се извршавају са раздела Министарства грађевинарства", указао је Фискални савет. Није објашњено, како је наведено, "ни зашто су инвестиције Министарства одбране повећане за око 100 милиона евра (трошкови изградње и опремања ковид-болница могу објаснити тек половину овог повећања)".

"У ребалансу се појављују нове буџетске ставке од 40 милиона евра за субвенције у електроенергетском сектору (које највероватније одлазе у ЕПС), субвенције за авиосаобраћај од 35 милиона евра (које највероватније одлазе на изградњу аеродрома у Требињу)", истакнуто је у анализи Фискалног савета.

У анализи тог независног тела наведено је и да проблеми државних и јавних предузећа (Ер Србија, ЕПС) нису од јуче и да је "криза заправо била само окидач за државну интервенцију којом је у 2020. покривен део трошкова њиховог неуспешног пословања – што би се вероватно десило у неком тренутку и да није било кризе".Упозорено је да ће јавни дуг у 2020. имати снажан раст – са 53 одсто БДП-а на око 60 одсто БДП-а, "што је неодрживо висок дуг за Србију".

"Ово повећање било би још веће да држава није дочекала здравствену кризу с неуобичајено високим депозитима јер је имала, између осталог, на рачуну и средства од исплаћене концесије за Аеродром Никола Тесла", оценио је Фискални савет.

Како је објашњено, већи део мањка у буџету, који у 2020. износи око 4,2 милијарди евра, финансиран је задуживањем и повећањем јавног дуга, али је један део дефицита држава успела да покрије и из сопствених средстава, а очекује се да ће и новац од продаје Комерцијалне банке да се искористи за финансирање дефицита до краја године.

"Јавни дуг од 60 одсто БДП-а превисок је за Србију. Каматне стопе које на тај дуг плаћа Србија у просеку су око два пута веће него у земљама развијене западне Европе и за око 50 одсто веће него у земљама ЦИЕ. Због тога је трошак сервисирања јавног дуга од 60 одсто БДП-а у Србији еквивалентан трошку јавног дуга од око 120 одсто БДП-а у развијеним земљама ЕУ", навео је Фискални савет.

Додаје се да релативно велико учешће у БДП-у привредних сектора који нису имали пад производње у 2020. попут пољопривреде и прехрамбене индустрије јесте спасило Србију од дубљег пада производње у текућој години, али те привредне гране зато немају ни потенцијал да својим снажним опоравком од кризе обезбеде брз привредни раст у наредној години.

"Последњи подаци за август показују и да су стране директне инвестиције (СДИ) у односу на исти месец претходне године смањене за чак 64 одсто", навео је Фискални савет и оценио да ће се такви трендови вероватно наставити, а и да здравствена криза није близу краја.

"За преокретање растуће путање јавног дуга у 2021. потребно је планирати фискални дефицит у наредној години од око два одсто БДП-а", проценио је Фискални савет. Непосредна последица снажног раста јавног дуга у 2020. јесте, како се наводи, то да ће у буџету за 2021. морати да буду повећани издаци за плаћање камата.

Истиче се да је Влада у законској обавези да у 2021. повећа издвајања за пензије, које су највећи појединачни расход државе, за око шест одсто, колико захтева примена "швајцарске" формуле.

"Простор за уштеде у 2021. никако не би смео да се тражи у умањењу јавних инвестиција у инфраструктуру. Те инвестиције не само да су потребне земљи због јако лошег стања инфраструктуре, већ су и економски важне јер су најефикаснија мера фискалне политике за подстицање привредног опоравка", навео је Фискални савет. Извор за смањење дефицита у 2021. не би, према анализи тог незавиног тела, требало да буде повећање пореза јер би то негативно утицало на привредни раст, а да плате запослених у јавном сектору, као"најважније сидро фискалне политике", буду под чврстом контролом.

Истиче се да контрола зарада у јавном сектору није само пресудна за стабилизацију јавних финансија у 2021. већ је и економски оправдана јер су издвајања из буџета за плате тренутно неодрживо висока.Томе је, како је оцењено, знатно допринео и њихов изузетно висок раст у 2020. од око десет одсто и те плате у јавном сектору су 20 одсто веће него у приватном сектору. "Због свега тога раст зарада у јавном сектору требало би да се замрзне у 2021. или у најбољем случају да се дозволи њихово повећање које би пратило инфлацију, не веће од два осто, али тек уколико детаљније фискалне анализе покажу да је и то могуће", навео је Фискални савет.

Додаје се да би једна од алтернатива можда могла бити да се награде, макар и симболично, само запослени у јавном сектору који раде у условима повећаног ризика или имају веће обавезе током кризе, попут здравства и просвете.

Коментара: 0


#   буџет   дефицит   Фискални савет
@


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима