Гасна електрана код Ниша све ближа реализацији: Нови капацитет од 500 MW планиран до 2030. године

Електрана би производила и електричну и топлотну енергију, што би, према најавама, требало да донесе додатну сигурност у снабдевању и створи боље услове за развој индустрије на југу Србије.

О наредним корацима разговарали су представници Министарства рударства и енергетике, „Електромреже Србије“, „Електропривреде Србије“, „Србијагаса“ и Града Ниша.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић навела је да је у претходном периоду рад на пројекту интензивиран. Формирани су управљачки одбор, тим за управљање пројектом и пет техничких тимова, док је покренута и координација свих учесника.

Тренутно се усаглашава Претходна студија оправданости са азербејџанским СОКАР-ом, а њена финализација очекује се након завршетка усаглашавања са азербејџанском страном.

Кључан уговор ЕПС-а, „Србијагаса“ и СОКАР-а

Као један од најважнијих наредних корака издвојена је финализација уговора између акционара – ЕПС-а, „Србијагаса“ и СОКАР-а.

Тим уговором требало би да буду створени услови за оснивање заједничког предузећа, али и прецизирани комерцијални аспекти пројекта и одговорности компанија које ће бити носиоци инвестиције.

На састанку је било речи и о изради планова детаљне регулације, инвеститорима за инфраструктурне објекте, као и о прикључењу будуће електране на преносну мрежу.

Ђедовић Хандановић је оценила да је реч о пројекту од стратешког значаја за Србију.

„То ће уједно бити први заједнички пројекат ЕПС-а, Србијагаса и азербејџанског СОКАР-а, а за Србију ће значити додатну енергетску сигурност за снабдевање грађана, а посебно за развој индустрије на југу Србије“, рекла је министарка.

Састанку су присуствовали и генерална директорка ЕМС-а Јелена Матејић, генерални директор ЕПС-а Душан Живковић, генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић и градоначелник Ниша Драгослав Павловић.

Уколико буду испуњени планирани кораци, Ниш би до краја деценије требало да добије нови велики енергетски капацитет који би, осим производње електричне енергије, имао значај и за снабдевање топлотном енергијом и даљи индустријски развој југа Србије.