Милијарде долара у „дипломатској пошти“

Годинама марке и долари из Србије до московског „Кипра“ специјалним авионским летовима пребацивани у просеку два пута недељно. Џакове са девизама на московском аеродрому „Шереметјево 2“ као „дипломатску пошту“ преузимали поверљиви људи из амбасаде СРЈ/СЦГ. На рачунима Евроаксис банке НБС је једно време држала и више од милијарду долара „по виђењу“

Извор информација је у главном граду Русије - упркос томе што ће се и међу онима који су склони да поверују да је управо Москва била „прави Кипар“ наћи скептика, којима ће изгледати немогуће да је од 1994. до данас преко Евроаксис банке и њене претходнице Вексим банке из Србије изнето најмање 70 милијарди долара - јуче потврдио да укупна сума може бити чак и већа. Можда већа и од 80 милијарди долара.

Према информацијама нашег инсајдера, све до окретања рефлектора јавности према новцу из девизних резерви који је под проблематичним околностима „заглавио“ на рачунима Евроаксис банке, новац је из Србије пребациван у Москву специјалним авионским летовима. Такви летови су годинама организовани у просеку два пута недељно. Поготово у време санкција, али су марке и долари према Москви „летели“ и касније.

Радило се о новцу водећих (у то време) српских банака и државних фирми који је изношен ради „заобилажења санкција“, а касније - када су оне биле углавном укинуте - да би се заобишао такозвани спољни зид, који су и даље задржале САД и неки њихови западни савезници. У сваком случају, џакове с новцем, као и оне који су их „пратили“ на московском аеродрому „Шереметјево 2“ сачекивале су дипломате из амбасаде СРЈ/СЦГ у Москви и преузимали их као „дипломатску пошту“.

Захваљујући овом новцу, Вексим/Евроаксис банка - иако је имала оснивачки капитал од само три милиона долара и није имала генералну лиценцу руске Централне банке - у једном периоду се по годишњем обрту налазила међу десетак највећих московских банака. А то је стручњацима за банкарство толико „боло очи“ - да су специјализовани часописи Банк, Рејтинг и Профил чак у својим написима отварали питање како је то уопште могуће.

А, било је, према изворима Гласа јавности, могуће и захваљујући томе што је НБС (поред помињаних 58 милиона долара из девизних резерви) на рачунима Вексим/Евроаксис банке дуго држала и по милијарду долара „по виђењу“. Ни једно ни друго, наравно, не би било могуће без благослова или потписа гувернера.

Да све буде још проблематичније, има индиција да су српски тајкуни, који су у међувремену постали стопостотни власници Евроаксис банке, управо новцем из „летећих џакова“ и средствима НБС пласираних „по виђењу“ куповали по Србији у бесцење фирме. Има индиција да су на тај начин откупљене акције Националне штедионице, купљени „Имлек“, „Књаз Милош„, „Бамби“... Само што је, наравно, све било тако упаковано да се не виде ни порекло новца, ни стварни власници.

Сасвим је могуће, наглашава извор Гласа јавности, да су суштински истим новцем купљене и зграде свих бивших филијала Беобанке и Југобанке, које користи Национална штедионица. Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције, оценила је да је Национална штедионица пљачка века у Србији.

Имали се све ово у виду, вероватно само наивне може чудити зашто је Млађан Динкић „Милошевићеве милијарде“ тражио на погрешној страни. На Кипру уместо у Москви.

СУВЛАСНИК И ЈЕЛАШИЋЕВ БРАТ?

Евроаксис банка је данас, по свему судећи, потпуно у власништву тајкуна из Србије, али делимично и у својини фирме брата гувернера НБС Радована Јелашића и његове фирме из Мађарске.

Утицајни људи из окружења Војина Лазаревића последњих дана упорно тврде да он више није сувласник Евроаксис банке. Свих претходних месеци је и Вук Хамовић уверавао своје саговорнике да је он свој удео у тој банци продао још пре најмање три године.

С обзиром на то да су и Лазаревић и Хамовић блиско повезани са Млађаном Динкићем као и Јелашић, клупко формалних и прикривених власничких односа у Евроаксис могла би распетљати једино озбиљна истрага.

УБИСТВО ЖИКЕ ПЕТРОВИЋА

Генерални директор „Југословенског аеротранспорта“ Живорад - Жика Петровић убијен је 26. априла 2000. године, око 21.30 у улици Јаше Продановића, испред броја 20, у Београду. Петровић је убијен из ватреног оружја с више хитаца. Претпоставља се да су нападачи користили аутоматско оружје с пригушивачем, јер пролазници и станари нису чули ништа. Полиција је стигла брзо, а увиђају је присуствовао и тадашњи начелник РДБ Раде Марковић.

Починиоци овог убиства ни дан-данас нису пронађени, истрага тапка у месту. Наши извори не искључују могућност да убиство генералног директора „Јата“ има везе с изношењем новца из земље. Медији су у то време спекулисали и с могућношћу да је Петровић, пред пад Милошевића одлучио да проговори о изношењу пара на Кипар, у Москву и на друге дестинације.