Milijarde dolara u „diplomatskoj pošti“

Godinama marke i dolari iz Srbije do moskovskog „Kipra“ specijalnim avionskim letovima prebacivani u proseku dva puta nedeljno. Džakove sa devizama na moskovskom aerodromu „Šeremetjevo 2“ kao „diplomatsku poštu“ preuzimali poverljivi ljudi iz ambasade SRJ/SCG. Na računima Evroaksis banke NBS je jedno vreme držala i više od milijardu dolara „po viđenju“

Izvor informacija je u glavnom gradu Rusije - uprkos tome što će se i među onima koji su skloni da poveruju da je upravo Moskva bila „pravi Kipar“ naći skeptika, kojima će izgledati nemoguće da je od 1994. do danas preko Evroaksis banke i njene prethodnice Veksim banke iz Srbije izneto najmanje 70 milijardi dolara - juče potvrdio da ukupna suma može biti čak i veća. Možda veća i od 80 milijardi dolara.

Prema informacijama našeg insajdera, sve do okretanja reflektora javnosti prema novcu iz deviznih rezervi koji je pod problematičnim okolnostima „zaglavio“ na računima Evroaksis banke, novac je iz Srbije prebacivan u Moskvu specijalnim avionskim letovima. Takvi letovi su godinama organizovani u proseku dva puta nedeljno. Pogotovo u vreme sankcija, ali su marke i dolari prema Moskvi „leteli“ i kasnije.

Radilo se o novcu vodećih (u to vreme) srpskih banaka i državnih firmi koji je iznošen radi „zaobilaženja sankcija“, a kasnije - kada su one bile uglavnom ukinute - da bi se zaobišao takozvani spoljni zid, koji su i dalje zadržale SAD i neki njihovi zapadni saveznici. U svakom slučaju, džakove s novcem, kao i one koji su ih „pratili“ na moskovskom aerodromu „Šeremetjevo 2“ sačekivale su diplomate iz ambasade SRJ/SCG u Moskvi i preuzimali ih kao „diplomatsku poštu“.

Zahvaljujući ovom novcu, Veksim/Evroaksis banka - iako je imala osnivački kapital od samo tri miliona dolara i nije imala generalnu licencu ruske Centralne banke - u jednom periodu se po godišnjem obrtu nalazila među desetak najvećih moskovskih banaka. A to je stručnjacima za bankarstvo toliko „bolo oči“ - da su specijalizovani časopisi Bank, Rejting i Profil čak u svojim napisima otvarali pitanje kako je to uopšte moguće.

A, bilo je, prema izvorima Glasa javnosti, moguće i zahvaljujući tome što je NBS (pored pominjanih 58 miliona dolara iz deviznih rezervi) na računima Veksim/Evroaksis banke dugo držala i po milijardu dolara „po viđenju“. Ni jedno ni drugo, naravno, ne bi bilo moguće bez blagoslova ili potpisa guvernera.

Da sve bude još problematičnije, ima indicija da su srpski tajkuni, koji su u međuvremenu postali stopostotni vlasnici Evroaksis banke, upravo novcem iz „letećih džakova“ i sredstvima NBS plasiranih „po viđenju“ kupovali po Srbiji u bescenje firme. Ima indicija da su na taj način otkupljene akcije Nacionalne štedionice, kupljeni „Imlek“, „Knjaz Miloš„, „Bambi“... Samo što je, naravno, sve bilo tako upakovano da se ne vide ni poreklo novca, ni stvarni vlasnici.

Sasvim je moguće, naglašava izvor Glasa javnosti, da su suštinski istim novcem kupljene i zgrade svih bivših filijala Beobanke i Jugobanke, koje koristi Nacionalna štedionica. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, ocenila je da je Nacionalna štedionica pljačka veka u Srbiji.

Imali se sve ovo u vidu, verovatno samo naivne može čuditi zašto je Mlađan Dinkić „Miloševićeve milijarde“ tražio na pogrešnoj strani. Na Kipru umesto u Moskvi.

SUVLASNIK I JELAŠIĆEV BRAT?

Evroaksis banka je danas, po svemu sudeći, potpuno u vlasništvu tajkuna iz Srbije, ali delimično i u svojini firme brata guvernera NBS Radovana Jelašića i njegove firme iz Mađarske.

Uticajni ljudi iz okruženja Vojina Lazarevića poslednjih dana uporno tvrde da on više nije suvlasnik Evroaksis banke. Svih prethodnih meseci je i Vuk Hamović uveravao svoje sagovornike da je on svoj udeo u toj banci prodao još pre najmanje tri godine.

S obzirom na to da su i Lazarević i Hamović blisko povezani sa Mlađanom Dinkićem kao i Jelašić, klupko formalnih i prikrivenih vlasničkih odnosa u Evroaksis mogla bi raspetljati jedino ozbiljna istraga.

UBISTVO ŽIKE PETROVIĆA

Generalni direktor „Jugoslovenskog aerotransporta“ Živorad - Žika Petrović ubijen je 26. aprila 2000. godine, oko 21.30 u ulici Jaše Prodanovića, ispred broja 20, u Beogradu. Petrović je ubijen iz vatrenog oružja s više hitaca. Pretpostavlja se da su napadači koristili automatsko oružje s prigušivačem, jer prolaznici i stanari nisu čuli ništa. Policija je stigla brzo, a uviđaju je prisustvovao i tadašnji načelnik RDB Rade Marković.

Počinioci ovog ubistva ni dan-danas nisu pronađeni, istraga tapka u mestu. Naši izvori ne isključuju mogućnost da ubistvo generalnog direktora „Jata“ ima veze s iznošenjem novca iz zemlje. Mediji su u to vreme spekulisali i s mogućnošću da je Petrović, pred pad Miloševića odlučio da progovori o iznošenju para na Kipar, u Moskvu i na druge destinacije.