Пољска: Инвеститори траже сигурност

ИНТЕРВЈУ: Анджеј Свежачињски, саветник за економске послове пољске амбасаде у Београду

Пољска је једина земља у Европској унији која је сопственим снагама успела да се одбрани од кризе која је у протеклој години буквално обогаљила економије Старог континента. Без обзира на то да ли је реч о старим или постхладноратовским чланицама европске породице. И док други тек сабирају губитке и покушавају да нађу прави пут изласка из финансијског кошмара, Пољска бележи годишњи привредни раст од 1,8 одсто. Како је ова земља, са 40 милиона становника и деветом по величини територијом на континенту, успела у ономе на чему су други тако лако пали, за „Политику“ говори Анджеј Свежачињски, саветник за економске послове пољске амбасаде у Београду.

„Поносни смо на свој успех, а за њега постоје два разлога”, каже господин Свежачињски. „Пре свега, треба имати у виду да је наш банкарски систем доста специфичан (Пољска није чланица европске монетарне уније и користи сопствену валуту – злот). На пример, веома је тешко добити кредит за стан са дужим роком отплате. Сем тога, комерцијалне банке у Пољској су чврсто повезане са централном банком, и цео систем је регулисан тако да се мало шта дешава спонтано.

Други разлог је чињеница да у Пољској постоји 40 милиона потенцијалних конзумената и наш унутрашњи капацитет је доста велик. Другим речима, нисмо зависни од економија других држава, све функционише унутар нашег тржишта. Такође, нисмо зависни од извоза. За нас је битно да имамо стабилно унутрашње тржиште.

Према званичним подацима, пољска предузећа су успела да радикалним мерама штедње током економске кризе у банке депонују 42 милијарде долара. Сада је на реду фаза инвестирања и процене су да би те паре могле да обезбеде чак 300.000 нових радних места.

Захваљујући мудрој политици централне банке, није било проблема са улагањем депозита и сада је време да то искористимо. Незапосленост је, то треба рећи, још увек један од главних проблема наше економије. Позитивна ствар је и то што се (заједно са Украјином) спремамо за Европско првенство у фудбалу 2012. Захваљујући том догађају, кренуле су инвестиције у инфраструктурне пројекте, изградња путева, хотела... што такође отвара много нових радних места.

Пољска је последњих година веома атрактивна и за стране инвеститоре. У вашу земљу је у првој половини ове године из иностранства уложено чак 5,5 милијарди евра. Шта вас чини тако атрактивним?

Оно што страни инвеститори траже, пре свега, јесте безбедност за уложено. Не морају да страхују да ће новац који улажу у Пољску нестати или бити обезвређен на неки други начин. Осим тога, наше тржиште је огромно, и на њему је могуће пронаћи место за све који желе да производе или да продају. Привлачи их и положај Пољске, између Немачке и Русије, што је веома атрактивно за инвеститоре који гледају и даље од наших граница. Узгред, за разлику од већине других земаља, Пољска током транзиције није била уплетена у приче о олигарсима и криминалној приватизацији.

У марту је у Србији боравила велика пољска привредна делегација. Шта је тада договорено и да ли се кренуло у реализацију договореног?

У марту је у Србији боравио потпредседник пољске владе и министар економије Валдемар Павлак. Он се састао са премијером Мирком Цветковићем, министрима Млађаном Динкићем и Божидаром Ђелићем, и тада је направљен Споразум о економској сарадњи између наше две државе. Договорено је, такође, да потписивање споразума буде уприличено на јесен у Варшави. Тренутно се ради на одређивању датума тог састанка, све остало је већ обављено.

Морам да напоменем да је овај споразум значајнији за Србију него за Пољску, пошто преко њега наша земља пружа вашој земљи могућност добијања кредита које до сада није могла да обезбеди, као што је то раније био случај са Федерацијом БиХ и Републиком Српском. Споразум ће, пре свега, омогућити финансирање трговине, док ће састанак у Варшави бити прилика и за разговоре о стручној помоћи. Прошле недеље смо о томе разговарали са госпођом Милицом Делевић, директорком Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, а пре тога са министром Ђелићем. У октобру ћемо организовати семинар на којем ће учествовати група наших стручњака, и тада ће бити речи о помоћи у области пољопривреде.

Размена између Србије и Пољске далеко је од задовољавајућег нивоа и обостраних могућности.

То је, пре свега, последица светске кризе, сарадња је у овој години опала на 40 одсто у односу на претходни период, и износи око 250 милиона евра. Наравно, нисмо задовољни, хтели бисмо више, а знамо и да у Србији и Пољској има људи заинтересованих за сарадњу. Пољске фирме су све активније на српском тржишту, и то не само у трговини робом, него и у улагању. Наша фирма „Асеко“, на пример, која послује у области информатичких технологија, пре неколико месеци је купила београдску фирму „Пексим“.

Шта је у Србији најатрактивније за пољске инвеститоре?

Тешко је говорити о конкретној области, ипак мислим да је нашим улагачима најинтересантнија енергетика, у чему заиста можемо много да помогнемо. Друга област су железнице. Србија је већ почела са реконструкцијом железничке инфраструктуре, а Пољска има доста искуства у томе.

Једна од заједничких тема Пољске и Србије јесте сарадња са италијанским „Фијатом”. Како би настојања руководства италијанског произвођача да пресели поједине производне погоне у земље са јевтинијом радном снагом могло да погоди пољску ауто-индустрију?

Проблем је настао услед великог притиска италијанских синдиката на руководство „Фијата”, и у Торину је одлучено да се део пољске производње премести у Италију. Ова одлука би требало да буде реализована током следеће године. Видећемо какве ће последице то произвести пошто је „Фијатов” погон у Тихама, у Пољској, најсавременији део у оквиру компаније и било би бесмислено затварати га. То је више политичка него економска одлука.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Просечне плате за 20 година увећане 2 пута

Пољска је земља која је током протеклих 20 година забележила највећи напредак када је реч о стандарду грађана, то је земља која је привукла више од 100 милијарди евра директних страних инвестиција и 12 пута увећала просечну плату и пензију, изјавио је у марту потпредседник српске владе Божидар Ђелић.

-----------------------------------------------------------

Бизнис форум

На Бизнис форуму који је у марту организован у Привредној комори Србије учествовали су представници 15 пољских и 60 српских компанија из области енергетике, грађевине, пољопривреде, информатичких технологија и металске индустрије.

-----------------------------------------------------------

„Похвала руци”

Пољска влада је у Србији покренула пројекат помоћи особама ометеним у развоју. Сарадња у овој области је почела још 2007, и до сада је крунисана са 12 пројеката укупне вредности око 300.000 евра. Реч је о сарадњи са невладином организацијом „Похвала руци“, а обухвата особе између 12 и 40 година које болују од Дауновог синдрома (монголизма). Они, уз помоћ професионалних сликара, графичара и сл., својеручно израђују најразличитије ствари – слике, цртеже, графичке радове, оно у чему су најбољи. А то што направе сами продају у најпознатијим српским туристичким местима, попут Врњачке Бање.

Главни циљ пројекта је да се те особе убеде како могу својим радом нешто да стекну, да то што су креирале некоме продају и да од тога и саме имају конкретну корист, објашњава за „Политику“ господин Свежачињски.