РЗС: Раст српске привреде у овој години за 4,4 одсто

Он је на конференцији за новинаре рекао да је БДП ове године у односу на 2010. годину, која се рачуна као базна, порастао за 15 одсто.

"Интензивирање капиталних улагања у последњем петогодишњем периоду (од 2014. до 2018. године) резултирало је повећањем учешћа бруто инвестиција у основна средстава у БДП-у и ове године износи 18,4 одсто", рекао је Ковачевић. 

Додао је да је у 2018. години физички обим производње у пољопривреди у односу на прошлу годину већи за 16,3 одсто. 

"Раст пољопривредне производње ове године у односу на базну 2010. годину износи 1,9 одсто", рекао је Ковачевић. 

Истакао је да "пољопривредна производња расте и пада више ексцесно, него циклично јер зависи од временских прилика". 

Процењује се да је, како је рекао, индустријска производња у 2018. години у односу на прошлу годину већа за два одсто, сектор рударства је забележио пад од 4,5 одсто, а прерађивачка индустрија раст од 2,6 одсто, док је производња у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација остварила раст од 1,6 одсто. 

"Грађевинска производња је ове године већа у односу на 2017. годину 10,9 одсто, а у односу на 2010. годину за 51,1 одсто", рекао је Ковачевић. 

Додао је да је индустријска производња ове године већа у односу на 2010. годину 17,1 одсто, а производња у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација већа за 3,2 одсто. 

Ковачевић је рекао да је просечан годишњи раст малопродајних цена протекле две године око два одсто и да је "ценовна стабилност узорна". 

Истакао је да је извоз ове године у односу на 2017. годину већи за девет одсто, а увоз за 13,5 одсто. 

Начелник одељења Статистике тржишта рада у РЗС Весна Пантелић рекла је да је у новембру ове године регистровано 2.151.250 запослених, што је у односу на исти месец прошле године више за 57.569. 

Просечне зараде без пореза и доприноса у октобру ове године износиле су, према њеним речима, 49.901 динар или 421 евро, а у октобру 2017. године 46.208 динара или 387 евра.

У периоду од 2005. године до 2017. године у Србији је, како је рекла Пантелић, просечан годишњи број живорођених износио 67.625, а умрлих 102.884, што значи да се број становника Србије сваке године, по основу негативног природног прираштаја, смањује просечно годишње за 35.300 становника. 

Број туриста је, како је рекла, од јануара до новембра ове године порастао за 11,6 одсто и Србију је посетило укупно 3.196.178 туриста од којих су око 1.607 000 домаћи, а 1.590.000 страни.

РЗС: У ризику од сиромаштва сваки четврти становник Србије

Анкета Завода о приходима и условима живота је показала да је у 2017. години стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености (ова лица су у ризику од сиромаштва или су изразито материјално ускраћена или живе у домаћинствима веома ниског интезитета рада) износила 36, 7 одсто. Праг ризика од сиромаштва износио је 15.600 динара просечно месечно за једночлано домаћинство.

Арсић: Солидни резултати привреде, лоше што трговински и текући дефицит расту

Милојко Арсић је на конференцији за новинаре на Економском факултету у Београду казао да је овогодишњи привредни раст Србије од 4, 3 одсто значајним делом последица деловања једнократних фактора и да није било њих раст би био од 3, 3 одсто до 3, 4 одсто.

"Реалне зараде су повећане за око четири одсто, а регистрована запосленост за 3, 3 одсто, док је незапосленост смањена за чак 13, 2 одсто, што је између осталог и последица одласка радника у иностранство, па домаћим предузећима и установама недостају квалификовани радници", рекао је Арсић, који је професор на Економском факултету у Београду.

Додао је да се повећава дефицит у спољној трговини, који сада износи 9, 5 одсто БДП-а и у текућем платном билансу, који је шест одсто. То је, према његовим речима, последица бржег раста домаће тражње, односно плата од раста БДП-а и јачања динара у односу на евро.

Арсић је рекао да ће наредне године раст БДП-а бити од 3, 5 до четири одсто, под условом да се оствари просечна пољопривредна сезона, као и да економска политика буде подстицајна за раст. Очекивани привредни раст омогућиће и наредне године, како је рекао, раст зарада по стопи од четири одсто, док би просечне зараде у еврима могле да достигну 440 до 450 евра. Бржи раст реалних зарада од раста привредне активности последица је, према његовим речима, повећања зарада у јавном сектору од девет одсто.

Он је рекао да су ове године изостале реформе у државној управи, образовању и другим институцијама, да није достигнут потребан ниво заштите права, а тиме и уговора, као и да није завршено ни реструктурирање јавних предузећа.

"За бржи привредни раст кључно је реструктурирање Електропривреде Србије (ЕПС), ослобађање те фирме вишка запослених, повећање инвестиција и престанак потписивања штетних уговора", рекао је Арсић.

Истакао је да реструктурирање треба спровести и у Коридорима Србије, а потврда за то је да касни изградња аутопутева. Из тог програма, како је рекао, не треба искључити ни комунална предузећа која ће наредних година морати да реализују велике инвестиције у пречишћавање воде, заштиту животне средине и друге комуналне делатности.

Он је рекао да Влада Србије може да доведе те реформе до краја, а да је "доказ да је смањила плате и пензије, а није изгубила на популарности".

Арсић је казао да још треба унапредити услове пословања и обезбедити исте услове за све привредне субјекте, а не привилегије само за одређене, као и повећати продуктивне инвестиције које доносе нову вредност.

"Куповина оружја за војску по класификацији спада у инвестицију, али не доноси нову вредност", рекао је он и додао да треба повећати улагања у истраживање и развој и финансирати институције зависно од резултата рада, а више нагардити инжењере, менаџере, лекаре и друге стручњаке.